1. Ali car Solomun ljubljase mnoge zene tudjinke osim kceri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,
2. Od ovih naroda za koje bese rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer ce zaneti srce vase za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeci ih.
3. Te imase zena carica sedam stotina, i tri stotina inoca; i zene njegove zanesose srce njegovo.
4. I kad ostare Solomun, zene zanesose srce njegovo za tudjim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao sto je bilo srce Davida, oca njegovog.
5. I Solomun hodjase za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim.
6. I cinjase Solomun sta bese zlo pred Gospodom, i ne hodjase sasvim za Gospodom kao David, otac njegov.
7. Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom.
8. Tako ucini svim zenama tudjinkama, te kadjahu i prinosahu zrtve svojim bogovima.
9. A Gospod se razgnevi na Solomuna sto se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se bese javio dva puta,
10. I bese mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne odrza sta mu Gospod zapovedi.
11. I rece Gospod Solomunu: Sto se to nadje na tebi, i nisi drzao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato cu otrgnuti od tebe carstvo i dacu ga sluzi tvom.
12. Ali za tvog veka necu to uciniti radi Davida oca tvog; nego cu ga otrgnuti iz ruke sina tvog.
13. Ali necu otrgnuti svo carstvo; jedno cu pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.
14. I podize Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca, koji bese od carskog roda u Idumeji.
15. Jer kad David bese u Idumeji i Joav vojvoda dodje da pokopa pobijene, pobi sve muskinje u Idumeji.
16. Jer Joav osta onde sest meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve muskinje u Idumeji.
17. Tada utece Adad s nekoliko Idumejaca, sluga oca svog, i otide u Misir; a Adad bese tada dete.
18. I otisavsi iz Madijana dodjose u Faran; i uzevsi sa sobom ljudi iz Farana dodjose u Misir k Faraonu, caru misirskom, koji mu dade kucu i odredi mu hranu, i dade mu i zemlje.
19. I Adad nadje veliku milost u Faraona, te ga ozeni sestrom zene svoje, sestrom carice Tahpenese.
20. I sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, kog othrani Tahpenesa na dvoru Faraonovom, i bese Genuvat na dvoru Faraonovom medju sinovima Faraonovim.
21. A kad Adad cu u Misiru da je David pocinuo kod otaca svojih i da je umro Joav vojvoda, rece Adad Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.
22. A Faraon mu rece: A sta ti je malo kod mene, te hoces da ides u svoju zemlju? A on rece: Nista; ali me pusti.
23. Podize mu Bog jos jednog protivnika, Rezona sina Elijadinog, koji bese pobegao od gospodara svog Adad-Ezera, cara sovskog.
24. I skupivsi k sebi ljude posta staresina od cete kad ih David ubi; potom otisavsi u Damask ostase onde i ovladase Damaskom.
25. I bese protivnik Izrailjev svega veka Solomunovog, i to osim zla koje cinjase Adad; i mrzase na Izrailja carujuci u Siriji.
26. I Jerovoam sin Navatov, Efracanin iz Saride, cija mati bese po imenu Seruja zena udovica, sluga Solomunov, podize se na cara.
27. A ovo bi uzrok zasto se podize na cara: Solomun gradjase Milon i zazidjivase prolom grada Davida, oca svog;
28. A Jerovoam bese krepak i hrabar; zato videci Solomun mladica da nastaje za poslom postavi ga nad svim podanicima doma Josifovog.
29. Pa u to vreme kad Jerovoam otide iz Jerusalima, nadje ga na putu Ahija Silomljanin, prorok imajuci na sebi novu haljinu, i behu njih dvojica sami u polju.
30. I Ahija uze novu haljinu koja bese na njemu, i razdre je na dvanaest komada.
31. I rece Jerovoamu: Uzmi deset komada; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo istrgnucu carstvo iz ruke Solomunove, i dacu tebi deset plemena.
32. Samo ce jedno pleme ostati njemu radi sluge mog Davida i radi grada Jerusalima, koji izabrah izmedju svih plemena Izrailjevih.
33. Jer ostavise mene i poklonise se Astaroti, boginji sidonskoj i Hemosu bogu moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovih, i ne hodise putevima mojim cineci sto je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov.
34. Ali necu uzeti carstvo iz ruku njegovih, nego cu ga ostaviti neka vlada dokle je god ziv Davida radi sluge svog, kog izabrah, koji je drzao zapovesti moje i uredbe moje.
35. Nego cu uzeti carstvo iz ruku sina njegovog, i dacu tebi od njega deset plemena.
36. A sinu cu njegovom dati jedno pleme da bude videlo Davidu sluzi mom vazda preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu namestim ime svoje.
37. Tebe cu, dakle, uzeti da carujes nad svim sta ti dusa zeli, i bices car nad Izrailjem.
38. I ako uzaslusas sve sto ti zapovedim, i uzides mojim putevima i uscinis sto je pravo preda mnom, drzeci uredbe moje i zapovesti moje, kao sto je cinio David sluga moj, bicu s tobom i sazidacu ti tvrd dom, kao sto sam sazidao Davidu, i dacu ti Izrailja.
39. I mucicu seme Davidovo zato, ali ne svagda.
40. Zato trazase Solomun da ubije Jerovoama; ali se Jerovoam podize i pobeze u Misir k Sisaku, caru misirskom, i bi u Misiru dokle ne umre Solomun.
41. A ostala dela Solomunova i sta je god cinio, i mudrost njegova, nije li to zapisano u knjizi dela Solomunovih?
42. A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem cetrdeset godina.
43. I pocinu Solomun kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davida, oca svog; a Rovoam, sin njegov, zacari se na njegovo mesto.
