1. A carica savska cu glas o Solomunu i o imenu Gospodnjem, i dodje da ga iskusa zagonetkama.
2. I dodje u Jerusalim sa silnom pratnjom, s kamilama koje nosahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i dosavsi k Solomunu govori s njim o svemu sto joj bese u srcu.
3. I Solomun joj odgovori na sve reci njene; ne bese od cara sakriveno nista da joj ne bi odgovorio.
4. A kad carica savska vide svu mudrost Solomunovu i dom koji bese sazidao,
5. I jela na stolu njegovom i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove i zrtve njegove paljenice koje prinosase u domu Gospodnjem, ona dodje izvan sebe;
6. Pa rece caru: Istina je sta sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.
7. Ali ne hteh verovati sta se govorase dokle ne dodje i vidim svojim ocima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvisuje glas koji sam slusala.
8. Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slusaju mudrost tvoju.
9. Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omileo, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudis i delis pravicu.
10. Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja: nikada vise ne dodje toliko takvih mirisa koliko dade carica savska caru Solomunu.
11. I ladje Hiramove, koje donosahu zlato iz Ofira, donesose iz Ofira vrlo mnogo drveta almugima i dragog kamenja.
12. I nacini car od tog drveta almugima zagradu u domu Gospodnjem i u domu carskom i harfe i psaltire za pevace; nikada se vise nije dovezlo takvog drveta almugima niti se videlo do danasnjeg dana.
13. A car Solomun dade carici savskoj sta god zazele i zaiska osim onog sta joj dade sam po mogucstvu cara Solomuna. Po tom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.
14. A zlata sto dohodjase Solomunu svake godine, bese sest stotina i sezdeset i sest talanata,
15. Osim onog sto dohodjase od trgovaca i onih koji prodavahu mirise i od svih careva arapskih i upravitelja zemaljskih.
16. I car Solomun nacini dvesta stitova od kovanog zlata, sest stotina sikala zlata dajuci na jedan stit:
17. I tri stotine malih stitova od kovanog zlata, po tri mine zlata dajuci na svaki stitic; i ostavi ih car u domu od sume livanske.
18. I nacini car velik presto od slonove kosti, i oblozi ga cistim zlatom.
19. Sest basamaka bese u prestola, i vrh okrugao bese ozad na prestolu i rucice behu s obe strane sedista, i dva lava stajahu pokraj tih rucica.
20. I dvanaest lavova stajahu na sest basamaka otud i odovud. Ne bi takav nacinjen ni u kome carstvu.
21. I svi sudovi iz kojih pijase car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od sume livanske behu od cistog zlata; od srebra ne bese nista; srebro bese nista za vremena Solomunovog.
22. Jer car imase ladje tarsiske na moru s ladjama Hiramovim: jedan put u tri godine vracahu se ladje tarsiske donoseci zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.
23. Tako car Solomun bese veci od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudroscu.
24. I iz cele zemlje trazahu da vide Solomuna, da cuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.
25. I donosahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oruzje i mirise i konje i mazge, svake godine.
26. Tako nakupi Solomun kola i konjika, i imase hiljadu i cetiri stotine kola i dvanaest hiljada konjika, koje razredi po gradovima, gde mu behu kola, i kod sebe u Jerusalimu.
27. I ucini car, te u Jerusalimu bese srebra kao kamenja, i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.
28. I dovodjahu Solomunu konje iz Misira i svakojaki trg, jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu.
29. I dolazahu kola iz Misira po sest stotina sikala srebra, a konj po sto i pedeset. I tako svi carevi hetejski i carevi sirski dobijahu konje preko njih.
