1. A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem misirskim, i ozeni se kcerju faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovrsi svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima.
2. Ali narod prinosase zrtve na visinama; jer jos ne bese sazidan dom imenu Gospodnjem do tada.
3. A Solomun ljubljase Gospoda hodeci po uredbama oca svog Davida, samo sto na visinama prinosase zrtve i kadjase.
4. Zato otide car u Gavaon da onde prinese zrtvu, jer to bese velika visina; i Solomun prinese hiljadu zrtava paljenica na onom oltaru.
5. I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu nocu u snu, i rece Bog: Isti sta hoces da ti dam.
6. A Solomun rece: Ti si ucinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao sto je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i sacuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao sto se vidi danas.
7. I tako Gospode Boze moj, Ti si postavio slugu svog carem na mesto Davida oca mog, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti.
8. I Tvoj je sluga medju narodom Tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne moze izbrojati ni proracunati od mnozine.
9. Daj dakle sluzi svom srce razumno da moze suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko moze suditi narodu Tvom tako velikom?
10. I bi milo Gospodu sto Solomun to zaiska.
11. I rece mu Bog: Kad to istes, a ne istes dug zivot niti istes blago niti istes duse neprijatelja svojih nego istes razum da umes suditi;
12. Evo ucinih po tvojim recima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti ce posle tebe nastati takav kakav si ti.
13. A svrh toga dajem ti i sta nisi iskao, i blago i slavu, da takvog kakav ces ti biti nece biti medju carevima svega veka tvog.
14. I ako uzides mojim putevima drzeci uredbe moje i zapovesti moje, kao sto je isao David otac tvoj, produzicu dane tvoje.
15. Tada se probudi Solomun, i gle, ono bese san. I dodje u Jerusalim, i stavsi pred kovceg zaveta Gospodnjeg prinese zrtve paljenice i zrtve zahvalne, i pocasti sve sluge svoje.
16. Tada dodjose dve zene kurve k caru, i stadose pred njim.
17. I rece jedna zena: Ah, gospodaru; ja i ova zena sedimo u jednoj kuci, i porodih se kod nje u istoj kuci.
18. A treci dan posle mog porodjaja porodi se i ova zena, i bejasmo zajedno i ne bese niko drugi s nama u kuci, samo nas dve bejasmo u kuci.
19. I umre sin ove zene nocas, jer ona leze na nj.
20. Pa ustavsi u po noci uze sina mog iskraj mene, kad sluskinja tvoja spavase, i stavi ga sebi u narucje, a sina svog mrtvog stavi meni u narucje.
21. A kad ustah ujutru da podojim sina svog, a to mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne bese moj sin, kog ja rodih.
22. Tada rece druga zena: Nije tako; nego je moj sin ovaj zivi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali ona rece: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj zivi. Tako govorahu pred carem.
23. A car rece: Ova kaze: Ovaj je zivi moj sin, a tvoj je sin ovaj mrtvi; a ona kaze: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj zivi.
24. I rece car: Dajte mi mac. I donesose mac pred cara.
25. Tada rece car: Rasecite zivo dete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovinu drugoj.
26. Tada zena koje sin bese zivi rece caru, jer joj se uskoleba utroba za sinom: Ah, gospodaru, podajte njoj dete zivo, a nemojte ga ubijati. A ona rece: Neka ne bude ni meni ni tebi, rasecite ga.
27. Tada odgovori car i rece: Podajte onoj zivo dete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati.
28. I sav Izrailj cu sud koji izrece car, i pobojase se cara; jer videse da je u njemu mudrost Bozja da sudi.
