1. A Gospod se opet razgnevi na Izrailja, i nadrazi Davida na njih govoreci: Hajde izbroj Izrailja i Judu.
2. I rece car Joavu, vojvodi svom: Prodji po svim plemenima Izrailjevim od Dana do Virsaveje, i izbrojte narod, da znam koliko ima naroda.
3. A Joav rece caru: Neka doda Gospod Bog tvoj k narodu koliko ga je sad jos sto puta toliko, i da car gospodar moj vidi svojim ocima; ali zasto car gospodar moj hoce to?
4. Ali rec careva bi jaca od Joava i vojvoda; i otide Joav i vojvode od cara da prebroje narod Izrailjev.
5. I presavsi preko Jordana stadose u logor u Aroiru, s desne strane grada, koji je na sredini potoka Gadovog, i kod Jazira.
6. Potom dodjose u Galad, i u donju zemlju Odsiju, a odatle otidose u Dan-Jan i u okolinu sidonsku.
7. Potom dodjose do grada Tira i u sve gradove jevejske i hananejske; i otidose na juznu stranu Judinu u Virsaveju.
8. I obisavsi svu zemlju vratise se u Jerusalim posle devet meseci i dvadeset dana.
9. I Joav dade caru broj prepisanog naroda; i bese od Izrailja osam stotina hiljada ljudi za vojsku koji mahahu macem, a ljudi od Jude pet stotina hiljada.
10. Tada Davida taknu u srce, posto prebroja narod, i rece David Gospodu: Sagresih veoma sto to uradih. Ali, Gospode, uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
11. A kad David usta ujutru, dodje rec Gospodnja Gadu, proroku koji bese Davidu videlac, i rece:
12. Idi i kazi Davidu: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti ucinim.
13. I dodje Gad k Davidu, i kaza mu govoreci: Hoces li ti da bude sedam gladnih godina u zemlji tvojoj, ili da bezis tri meseca od neprijatelja svojih i oni da te gone, ili da bude tri dana pomor u tvojoj zemlji? Sad promisli i gledaj sta cu odgovoriti Onome koji me je poslao.
14. A David rece Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnemo Gospodu u ruke, jer je milost Njegova velika; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
15. I tako pusti Gospod pomor na Izrailja od jutra do odredjenog vremena, i pomre naroda od Dana do Virsaveje sedamdeset hiljada ljudi.
16. A kad andjeo pruzi ruku svoju na Jerusalim da ga ubija, sazali se Gospodu sa zla, i rece andjelu koji ubijase narod: Dosta, spusti ruku. A andjeo Gospodnji bese kod gumna Orne Jevusejina.
17. A David kad vide andjela gde bije narod, progovori i rece Gospodu: Evo, ja sam zgresio, ja sam zlo ucinio, a te ovce sta su ucinile? Neka se ruka Tvoja obrati na mene i na dom oca mog.
18. Potom opet dodje Gad k Davidu isti dan, i rece mu: Idi, nacini Gospodu oltar na gumnu Orne Jevusejina.
19. I otide David po reci Gadovoj, kako Gospod zapovedi.
20. Tada Orna obazrevsi se ugleda cara i sluge njegove gde idu k njemu; i otide Orna i pokloni se caru licem do zemlje,
21. I rece: Sto je dosao car gospodar moj sluzi svom? A David rece: Da kupim od tebe to gumno, da nacinim na njemu oltar Gospodu da bi prestao pomor u narodu.
22. A Orna rece Davidu: Neka uzme car gospodar moj i prinese na zrtvu sta mu je volja; evo volova za zrtvu paljenicu, i kola i jarmova volujskih za drva.
23. Sve to davase caru Orna kao car, i rece Orna caru: Gospod Bog tvoj neka te milostivo primi.
24. A car rece Orni: Ne; nego cu kupiti od tebe po ceni, niti cu prineti Gospodu Bogu svom zrtvu paljenicu poklonjenu. I tako kupi David gumno i volove za pedeset sikala srebra.
25. I onde nacini David oltar Gospodu, i prinese zrtve paljenice i zrtve zahvalne. I Gospod se umilostivi zemlji, i presta pomor u Izrailju.
