1. A onde se desi nevaljao covek, po imenu Seva, sin Vihrijev, od Venijamina. On zatrubi u trubu i rece: Mi nemamo deo s Davidom, ni nasledstvo sa sinom Jesejevim; svak u svoj sator, o Izrailju!
2. Tako svi Izrailjci odstupise od Davida i otidose za Sevom sinom Vihrijevim; ljudi pak od Jude drzase se cara svog i otpratise ga od Jordana do Jerusalima.
3. A kad car David dodje u kucu svoju u Jerusalim, uze car deset zena inoca, koje bese ostavio da mu cuvaju kucu, i metnu ih u zatvor, gde ih hranjase ali ne legase s njima, nego ostase zatvorene do smrti svoje i zivljahu kao udovice.
4. Potom rece car Amasi: Sazovi mi ljude od Jude do tri dana, i nadji se i ti ovde.
5. I otide Amasa da sazove narod Judin; ali se zabavi preko roka koji mu bese odredjen.
6. A David rece Avisaju: Sad ce nam Seva, sin Vihrijev, ciniti gore nego Avesalom. Nego uzmi sluge gospodara svog, i goni ga da ne nadje za se koji tvrd grad i ne umakne nam iz ociju.
7. Tako izidjose za njim ljudi Joavovi, i Hereteji i Feleteji i svi junaci, izidjose iz Jerusalima da gone Sevu sina Vihrijevog.
8. I kad behu kod velikog kamena u Gavaonu, srete ih Amasa. A Joav bese opasan preko haljine koju imase na sebi, i ozgo bese pripasao mac uz bedricu u koricama. I kad podje, mac mu ispade.
9. Tada rece Joav Amasi: Jesi li zdravo brate? I dohvati se Joav desnom rukom svojom brade Amasi da ga celuje.
10. A Amasa ne uzimase na um mac, koji bese Joavu u ruci; a on ga udari njim pod peto rebro, i prosu mu creva na zemlju, te od jednog udarca umre. Potom Joav i Avisaj, brat njegov, otidose u poteru za Sevom sinom Vihrijevim.
11. A jedan od momaka Joavovih stade kod njega i rece: Ko ljubi Joava i ko je Davidov, za Joavom!
12. A Amasa se valjase u svojoj krvi nasred puta. I videci onaj covek gde se zaustavlja sav narod, odvuce Amasu s puta u polje i baci haljinu na nj, kad vide gde se zaustavlja svaki ko naidje na nj.
13. I kad bi uklonjen s puta prodjose svi za Joavom da teraju Sevu sina Vihrijevog.
14. I on prodje kroz sva plemena Izrailjeva do Avela i do Vetmahe sa svim Viranima, koji se okupise te idjahu za njim.
15. I dosavsi opkolise ga u Avel-Vet-Masi, i iskopase opkop oko grada tako da stajahu pred zidom; i sav narod sto bese s Joavom navaljivase da obori zid.
16. Tada viknu jedna mudra zena iz grada: Cujte, cujte! Kazite Joavu: Pristupi ovamo da govorim s tobom.
17. A kad on pristupi k njoj, rece zena: Jesi li ti Joav? A on rece: Jesam. A ona rece: Poslusaj reci sluskinje svoje. A on rece: Da cujem.
18. A ona rece govoreci: Od starine se govori: Valja pitati u Avelu. I tako se izvrsavase.
19. Ja sam jedan od mirnih i vernih gradova u Izrailju, a ti hoces da zatres grad, i to majku u Izrailju. Zasto hoces da prozdres nasledstvo Gospodnje?
20. A Joav odgovori i rece: Sacuvaj Boze! Sacuvaj Boze! Necu da prozdrem ni da raskopam.
21. Nije tako; nego jedan iz gore Jefremove, po imenu Seva sin Vihrijev, podigao je ruku svoju na cara Davida; dajte samo njega, pa cu otici od grada. A zena rece Joavu: Evo, glava njegova bacice ti se preko zida.
22. I zena otide k svemu narodu s mudroscu svojom; i odsekose glavu Sevi, sinu Vihrijevom, i bacise je Joavu. A on zatrubi u trubu, te se razidjose od grada svak u svoj sator. A Joav se vrati u Jerusalim k caru.
23. A bese Joav nad svom vojskom Izrailjevom; a Venaja sin Jodajev bese nad Hetejima i Feletejima;
24. A Adoram bese nad dancima; a Josafat sin Ahiludov bese pametar;
25. Seja pisar; a Sadok i Avijatar svestenici.
26. I Ira Jairanin bese knez Davidu.
