1. I javise Joavu: Evo car place i tuzi za Avesalomom.
2. I pobeda onog dana pretvori se u zalost svemu narodu, jer narod cu u onaj dan gde govore: Zali car sina svog.
3. I narod se u onaj dan krio ulazeci u grad kao sto se krije narod koji se stidi kad pobegne iz boja.
4. A car pokri lice svoje; i vikase glasno: Sine moj Avesalome! Avesalome sine moj, sine moj!
5. Tada udje Joav k caru u kucu, i rece: Posramio si danas sve sluge svoje, koje ti danas dusu sacuvase, i sinovima tvojim i kcerima tvojim i zenama tvojim i inocama tvojim.
6. Jer ljubis one koji mrze na te, a mrzis na one koji te ljube; jer si pokazao danas da ne maris za vojvode i za sluge; i vidim danas da bi ti milo bilo da je Avesalom ziv, a mi svi da smo izginuli.
7. Zato ustani sada, i izidji i progovori lepo slugama svojim; jer zaklinjem se Gospodom, ako ne izidjes, nece nijedan ostati kod tebe ovu noc, i to ce biti gore po te negoli sva zla koja su te snalazila od mladosti tvoje do sada.
8. Tada usta car, i sede na vratima; i kazase svemu narodu govoreci: Evo, sedi car na vratima. I dodje sav narod pred cara. Ali Izrailjci behu pobegli, svak u svoj sator.
9. I sav se narod svadjase medju sobom po svim plemenima Izrailjevim govoreci: Car nas je izbavio iz ruku neprijatelja nasih, i izbavio nas je iz ruku filistejskih; a sada je pobegao iz zemlje od Avesaloma.
10. Avesalom pak, kog pomazasmo za cara nad sobom, pogibe u boju. Sada dakle zasto oklevate te ne dovedete natrag cara?
11. Zato car David posla k Sadoku i Avijataru svestenicima i poruci: Govorite staresinama Judinim i recite: Zasto vi da budete poslednji koji ce cara natrag dovesti u kucu njegovu? Jer govor svega Izrailja dodje do cara u kucu njegovu.
12. Vi ste moja braca, vi ste kost moja i telo moje. Zasto biste dakle bili poslednji koji ce natrag dovesti cara?
13. Recite i Amasi: Nisi li kost moja i telo moje? Bog neka mi ucini tako i tako neka doda, ako mi ne budes vojvoda dok si ziv namesto Joava.
14. I skloni srca svih ljudi od roda Judina kao jednog coveka, te poslase k caru govoreci: Vrati se sa svim slugama svojim.
15. I tako se car vrati, i dodje do Jordana; a Juda dodje do Galgala da srete cara i da ga prevede preko Jordana.
16. Pohita i Simej, sin Girin, od Venijamina, koji bese iz Vaurima, i sidje s ljudima roda Judinog na susret caru Davidu;
17. I hiljadu ljudi bese s njim od roda Venijaminovog; takodje i Siva sluga doma Saulovog s petnaest sinova svojih i dvadeset sluga svojih; i predjose preko Jordana pred cara.
18. Preturise i ladju da prevezu celjad carevu i da ucine sta bi mu bilo ugodno. A Simej, sin Girin, pade pred carem, kad htede da predje preko Jordana,
19. I rece caru: Ne primi mi bezakonja, gospodaru moj, i ne pominji pakosti koju je ucinio sluga tvoj u onaj dan kad je car gospodar moj izasao iz Jerusalima; neka car ne misli o tome.
20. Jer sluga tvoj vidi da je zgresio; i evo dosao sam danas prvi iz svega doma Josifovog da sretnem cara, gospodara svog.
21. Ali odgovori Avisaj sin Serujin i rece: Eda li toga radi nece poginuti Simej sto je psovao pomazanika Gospodnjeg?
22. A David rece: Sta je vama do mene, sinovi Serujini, te ste mi danas protivnici? Zar ce danas ko poginuti u Izrailju, jer zar ne znam da sam danas postao car nad Izrailjem?
23. I rece car Simeju: Neces poginuti. I zakle mu se car.
24. Tako i Mefivostej, sin Saulov, dodje caru na susret; on, pak, ne opra nogu svojih, niti brade svoje oceslja, ni opra haljine svoje od onog dana kad otide car do dana kad se vrati s mirom.
25. I srete cara kad se vracase u Jerusalim; i rece mu car: Zasto ne podje sa mnom, Mefivosteju?
26. A on rece: Caru gospodaru moj, prevari me sluga moj; jer sluga tvoj rece: Osedlacu sebi magarca i uzjahacu ga i poci cu s carem; jer je hrom sluga tvoj.
27. I on opade slugu tvog kod gospodara mog cara; ali je car gospodar moj kao andjeo Bozji; zato cini sta ti je drago.
28. Jer sav dom oca mog behu ljudi koji zasluzise smrt pred carem gospodarem mojim, a ti posadi slugu svog medju one koji jedu za stolom tvojim, pa kako imas jos pravo, i kako se mogu jos tuziti caru?
29. A car mu rece: Sta bi mi vise govorio? Kazao sam: Ti i Siva podelite njivu.
30. A Mefivostej rece caru: Neka uzme sve, kad se car gospodar moj vratio na miru u dom svoj.
31. I Varzelaj od Galada dodje iz Rogelima, i podje s carem preko Jordana da ga prati preko Jordana.
32. A bese Varzelaj vrlo star, bese mu osamdeset godina, i hranjase cara dok bese u Mahanajimu, jer bese vrlo bogat covek.
33. I rece car Varzelaju: Hajde sa mnom; ja cu te hraniti kod sebe u Jerusalimu.
34. Ali Varzelaj rece caru: Koliko ima veka mog, da idem s carem u Jerusalim?
35. Ima mi danas osamdeset godina; mogu li raspoznavati dobro i zlo? Moze li sluga tvoj kusom razlikovati sta ce jesti i sta ce piti? Mogu li joste slusati glas pevacima i pevacicama? I zasto bi sluga tvoj jos bio na tegotu caru, gospodaru mom?
36. Malo ce proci sluga tvoj preko Jordana s carem; a zasto bi mi car tako naplatio?
37. Neka se sluga tvoj vrati, da umrem u svom gradu kod groba oca svog i matere svoje. Nego evo, sluga tvoj Himam neka ide s carem gospodarem mojim, i ucini njemu sta ti bude drago.
38. A car rece: Neka ide sa mnom Himam; ja cu mu uciniti sta bude tebi drago, i sta god zaistes u mene, sve cu ti uciniti.
39. I kad predje sav narod preko Jordana i car predje, celiva car Varzelaja i blagoslovi ga, i on se vrati u mesto svoje.
40. Otuda car otide u Galgal, i Himam otide s njim. I tako sav narod Judin doprati cara, i polovina naroda Izrailjevog.
41. A gle, svi ljudi Izrailjci dodjose k caru i rekose mu: Zasto te ukradose braca nasa, ljudi Judini, i prevedose preko Jordana cara i dom njegov i sve ljude Davidove s njim?
42. A svi ljudi od Jude odgovorise ljudima od Izrailja: Jer je car nama rod; pa sto se srdite toga radi? Jesmo li sta pojeli caru? Je li nas darom darivao?
43. Tada odgovorise ljudi od Izrailja ljudima od Jude, i rekose: Mi imamo deset delova u cara, i Davidu smo vise nego vi; zasto dakle ne mariste za nas? Nismo li mi prvi govorili da dovedemo natrag cara svog? Ali beseda ljudi od Jude bese tvrdja od besede ljudi od Izrailja.
