1. Jos rece Ahitofel Avesalomu: Da odaberem dvanaest hiljada ljudi pa da idem i teram Davida nocas.
2. Pa cu ga stignuti dok je umoran i iznemoglih ruku; i uplasicu ga, te ce pobeci sav narod sto je s njim, pa cu ubiti cara samog.
3. I obraticu sav narod k tebi; jer za onim koga trazis stoji da se svi vrate k tebi; tada ce se sav narod umiriti.
4. I to se ucini dobro Avesalomu i svim staresinama Izrailjevim.
5. Ali rece Avesalom: Dozovite i Husaja Arhijanina da cujemo sta ce i on reci.
6. A kad dodje Husaj k Avesalomu, rece mu Avesalom govoreci: Tako i tako rece Ahitofel; hocemo li ciniti kako on rece ili necemo? Kazi ti.
7. A Husaj rece Avesalomu: Nije dobar savet sto je sada savetovao Ahitofel.
8. Jos rece Husaj: Ti znas oca svog i ljude njegove da su hrabri i da su ljuta srca kao medvedica kad joj otmu medvedice u polju; svrh toga, tvoj je otac ratnik, nece nociti s narodom.
9. Gle, on se je sada sakrio u kakvu jamu ili na drugo kako mesto. Pa ako u prvi mah koji od ovih poginu, ko god cuje svaki ce reci: Pobijen je narod koji prista za Avesalomom.
10. A tada ce najhrabriji, u kojih je srce kao srce lavovo, klonuti, jer sav Izrailj zna da je tvoj otac junak i da su hrabri koji su s njim.
11. Zato ja savetujem da skupis k sebi sve Izrailjce od Dana do Virsaveje da ih bude kao peska na moru, pa ti glavom idi u boj.
12. Tada cemo poci na nj, gde bi se god nalazio, i napascemo na nj kao sto rosa pada na zemlju, da mu ne ostane nijedan od svih ljudi sto su s njim.
13. Ako li utece u grad, sav narod izrailjski neka donese uza pod onaj grad, pa cemo ga svuci u potok, da se ni kamen ne nadje onde.
14. Tada rece Avesalom i svi Izrailjci: Bolji je savet Husaja Arhijanina nego savet Ahitofelov. Jer Gospod bese naredio da se razbije savet Ahitofelov, koji bese bolji, da bi Gospod navukao zlo na Avesaloma.
15. Potom rece Husaj svestenicima Sadoku i Avijataru: Tako i tako savetova Ahitofel Avesaloma i staresine Izrailjeve, a ja savetovah tako i tako.
16. Nego brze posaljite, te javite Davidu i recite: Nemoj nocas nociti u polju u pustinji, nego predji preko, da ne bude prozdrt car i sav narod sto je s njim.
17. A Jonatan i Ahimas stajahu kod studenca Rogila, i dodje jedna sluskinja i kaza im, da bi otisli te javili caru Davidu; jer se ne smehu pokazati ni uci u grad.
18. Ali ih vide jedan momak, te kaza Avesalomu; a oni obojica brze otidose, i dodjose u Vaurim u kucu jednog coveka koji imase na dvoru studenac, te se spustise u nj.
19. I zena uze i razastre ponjavu povrh studenca, i povrh nje razasu prekrupu. I tako se ne dozna.
20. Jer dodjose sluge Avesalomove k onoj zeni u kucu, i rekose joj: Gde je Ahimas i Jonatan? A zena im rece: Otidose preko potoka. Tako trazivsi i ne nasavsi vratise se u Jerusalim.
21. A kad otidose, oni izadjose iz studenca, i otidose te javise caru Davidu, i rekose mu: Ustanite i predjite brze preko vode; jer je tako i tako savetovao Ahitofel na vas.
22. Tada usta David i sav narod sto bese s njim, i predjose preko Jordana pre zore, ne osta nijedan da ne predje preko Jordana.
23. Ahitofel pak videci gde se ne ucini kako on savetova, osedla svog magarca, pa se podize i otide kuci svojoj, u svoj grad, i naredivsi za svoju kucu obesi se te umre, i bi pogreben u grobu oca svog.
24. A David dodje u Mahanajim; Avesalom pak predje preko Jordana i sav Izrailj sto bese s njim
25. I postavi Avesalom Amasu nad vojskom, na mesto Joavovo; a Amasa bese sin nekog coveka po imenu Itre Izrailjca, koji obleza Avigeju kcer Nasovu, sestru Seruje matere Joavove.
26. I stade u logor Izrailj s Avesalomom u zemlji Galadovoj.
27. A kad dodje David u Mahanajim, Sovije sin Nasov iz Rave sinova Amonovih i Mahir sin Amilov iz Lodevara i Varzelaj od Galada iz Rogelima.
28. Donesose postelje i casa i sudova zemljanih i psenice i jecma i brasna i prekrupe i boba i leca i przenih zrna,
29. I meda i masla i ovaca i sira kravljeg; donesose Davidu i narodu sto bese s njim da jedu. Jer govorahu: Narod je gladan i umoran i zedan u toj pustinji.
