1. A posle toga nabavi sebi Avesalom kola i konja i pedeset ljudi, koji trcahu pred njim.
2. I ustajase rano Avesalom, i stajase kraj puta kod vrata; i ko god imase parnicu i idjase caru na sud, Avesalom ga dozivase k sebi i govorase: Iz kog si grada? A kad bi onaj odgovorio: Sluga je tvoj iz tog i tog plemena Izrailjevog,
3. Tada bi mu rekao Avesalom: Vidis, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema ko saslusati kod cara.
4. Jos govorase Avesalom: Kad bih ja bio postavljen da sudim u zemlji! Da svaki k meni dolazi koji ima posla na sudu, ja bih mu dao pravicu.
5. I kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni, on bi pruzio ruku svoju, te bi ga uhvatio i poljubio.
6. Tako cinjase Avesalom sa svakim Izrailjcem, koji dolazase na sud k caru; i Avesalom primamljivase srca ljudi Izrailjaca.
7. A kad prodje cetrdeset godina, rece Avesalom caru: Da otidem u Hevron da izvrsim zavet koji sam zavetovao Gospodu.
8. Jer kad sedjah u Gesuru u Siriji, ucini zavet sluga tvoj rekavsi: Ako me Gospod odvede natrag u Jerusalim, posluzicu Gospodu.
9. A car mu rece: Idi s mirom. I on se podize i otide u Hevron.
10. I razasla Avesalom po svim plemenima Izrailjevim uhode porucivsi: Kad cujete trube da zatrube, recite: Zacari se Avesalom u Hevronu.
11. A s Avesalomom otide dvesta ljudi iz Jerusalima pozvanih; ali otidose u prostoti svojoj ne znajuci nista.
12. A Avesalom posla i po Ahitofela Gilonjanina, savetnika Davidovog, da dodje iz grada svog Gilona, kad prinosase zrtve. I buna posta jaka, i narod se sve vise stecase k Avesalomu.
13. Tada dodje glasnik k Davidu i rece: Srce Izrailju prista za Avesalomom.
14. A David rece svim slugama svojim koje behu s njim u Jerusalimu: Ustajte, da bezimo; inace necemo uteci od Avesaloma; brze pohitajte, da ne pohita on i ne stigne nas i obori na nas zlo, i grada ne okrene pod mac.
15. A sluge careve rekose caru: Sta je god volja caru gospodaru nasem, evo sluga tvojih.
16. I otide car pesice i sav dom njegov; samo deset zena inoca ostavi car da mu cuvaju kucu.
17. I kada otide car i sav narod pesice, ustavise se na jednom mestu podaleko.
18. A sve sluge njegove idjahu uza nj, i svi Hereteji i svi Feleteji; i svi Geteji, sest stotina ljudi, koji behu dosli peske iz Gata, idjahu pred carem.
19. I rece car Itaju Getejinu: Sto i ti ides s nama? Vrati se i ostani kod cara; jer si stranac i opet ces otici u svoje mesto.
20. Juce si dosao, pa zar danas da te krecem da se potucas s nama? Ja cu ici kuda mogu, a ti se vrati i odvedi natrag bracu svoju. Neka milost i vera bude s tobom.
21. A Itaj odgovori caru i rece: Tako ziv da je Gospod i tako da je ziv car gospodar moj, gde bude car gospodar moj, bilo na smrt ili na zivot, onde ce biti i sluga tvoj.
22. Tada rece David Itaju: A ti hodi. I tako podje Itaj Getejin sa svim ljudima svojim i svom decom sto behu s njim.
23. I sva zemlja plakase glasno i sav narod prelazase. I tako car predje preko potoka Kedrona, i sav narod predje iduci k pustinji.
24. A gle, i Sadok bese onde i svi Leviti s njim noseci kovceg zaveta Bozijeg; i spustise kovceg Bozji, a podje i Avijatar, dokle sav narod izidje iz grada.
25. I rece car Sadoku: Nosi kovceg Bozji natrag u grad; ako nadjem milost pred Gospodom, On ce me dovesti natrag, i dace mi da opet vidim Njega i dom Njegov.
26. Ako li ovako kaze: Nisi mi mio; evo me, neka ucini sa mnom sta mu bude volja.
27. Jos rece car Sadoku svesteniku: Nisi li ti videlac? Vrati se u grad s mirom, i Ahimas sin tvoj i Jonatan sin Avijatarov, dva sina vasa s vama.
28. Vidite, ja cu se zabaviti u polju u pustinji dokle ne dodje od vas glasnik da mi javi.
29. I tako Sadok i Avijatar odnesose kovceg Bozji natrag u Jerusalim, i ostase onde.
30. A David idjase uz goru maslinsku, i iduci plakase, i pokrivene glave i bos idjase; tako i sav narod, koji bese s njim, svaki pokrivene glave idjase, i iduci plakase.
31. Tada javise Davidu i rekose mu. Ahitofel je medju onima koji se pobunise s Avesalomom. A David rece: Razbij nameru Ahitofelovu, Gospode!
32. I kad David dodje navrh gore, gde se htede pokloniti Bogu, gle, srete ga Husaj Arhijanin razdrte haljine i glave posute prahom.
33. I rece mu David: Ako podjes sa mnom bices mi na tegotu.
34. Ali da se vratis u grad i kazes Avesalomu: Bicu tvoj sluga care! Bio sam dugo sluga tvom ocu, a sada cu tako biti tebi sluga; razbices mi nameru Ahitofelovu.
35. I svestenici Sadok i Avijatar nece li biti s tobom? Sta god cujes iz kuce careve, dokazi Sadoku i Avijataru svestenicima.
36. Eto, onde su s njima dva sina njihova, Ahimas Sadokov i Jonatan Avijatarov, po njima mi javljajte sta god docujete.
37. I otide u grad Husaj prijatelj Davidov, i Avesalom dodje u Jerusalim.
