1. A Joav sin Serujin opazi da se srce carevo obratilo k Avesalomu.
2. I posla Joav u Tekuju te dozva otuda zenu lukavu, pa joj rece: Ucini se kao da si u zalosti, i obuci zalosne haljine, i nemoj se namazati uljem, nego budi kao zena koja odavna zali za mrtvim.
3. I otidi k caru, i govori mu tako i tako. I nauci je Joav sta ce govoriti.
4. I kad otide zena Tekujanka k caru da govori, pade nicice na zemlju i pokloni se, i rece: Pomagaj care!
5. A car joj rece: Sta ti je? A ona rece: Udovica sam, umro mi je muz.
6. A imase sluskinja tvoja dva sina, pa se svadise u polju, a ne bese nikoga da ih razvadi, te jedan udari drugog i ubi ga.
7. I gle, sav dom usta na sluskinju tvoju govoreci: Daj tog sto je ubio brata svog da ga pogubimo za dusu brata njegovog, kog je ubio, i da istrebimo naslednika; i tako hoce da ugase iskru koja mi je ostala, da ne ostave ime muzu mom ni ostatak na zemlji.
8. A car rece zeni: Idi kuci svojoj, a ja cu narediti za te.
9. A zena Tekujanka rece caru: Care gospodaru! Neka na me i na dom oca mog padne krivica, a car i njegov presto neka je prav.
10. A car rece: Ko uzgovori na te, dovedi ga k meni, i nece te se vise dotaci.
11. A ona rece: Neka se opomene car Gospoda Boga svog, da se ne umnoze osvetnici koji ubijaju, i da ne ubiju sina mog. A on rece: Tako ziv bio Gospod, nijedna dlaka s tvog sina nece pasti na zemlju.
12. A zena rece: Da kaze sluskinja tvoja nesto caru gospodaru. A on rece: Govori.
13. A zena rece: A zasto si namislio takvu stvar narodu Bozijem? Jer car kao da je kriv govoreci tako, jer nece car da dozove natrag onog kog je odagnao.
14. Jer cemo doista pomreti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i vise se ne moze skupiti; jer mu Bog nije uzeo zivot, nego je naumio da odagnani ne ostane odagnan od njega.
15. I tako dodjoh da kazem ovo caru gospodaru svom, jer me narod uplasi; zato rece sluskinja tvoja: Da govorim caru, moze biti da ce uciniti car sta sluskinja njegova kaze.
16. Jer ce car uslisiti i izbaviti sluskinju svoju iz ruke onog koji hoce da istrebi mene i sina mog iz nasledstva Bozijeg.
17. I sluskinja tvoja rece: Rec cara gospodara mog bice mi uteha, jer je car gospodar moj kao andjeo Bozji, te slusa i dobro i zlo, i Gospod ce Bog tvoj biti s tobom.
18. A car odgovori i rece zeni: Nemoj tajiti od mene sta cu te pitati. A zena rece: Neka govori car gospodar moj.
19. Tada car rece: Da nije Joavov posao u svemu tome sto cinis? A zena odgovori i rece: Tako da je ziva dusa tvoja, care gospodaru, ne moze se ni nadesno ni nalevo od svega sto kaza car gospodar moj; jer sluga tvoj Joav zapovedio mi je i naucio sluskinju tvoju sve ovo da govorim.
20. Sluga je tvoj Joav ucinio, te sam ovako izvila besedu svoju; ali je gospodar moj mudar kao andjeo Bozji, te zna sve sto biva na zemlji.
21. Tada rece car Joavu: Evo, ti si ucinio to, idi, dovedi natrag dete Avesaloma.
22. Tada pade Joav licem na zemlju, i pokloni se i blagoslovi cara, i rece Joav: Danas vidi sluga tvoj da sam nasao milost pred tobom, care gospodaru, kad je car ucinio sta mu sluga njegov rece.
23. Potom se podize Joav i otide u Gesur, i dovede natrag u Jerusalim Avesaloma.
24. I car rece: Neka ide svojoj kuci, a lice moje da ne vidi. I otide Avesalom svojoj kuci, i ne vide lice carevo.
25. A ne bese coveka tako lepa kao Avesalom u svem Izrailju, da ga tako hvale; od pete do temena ne bese na njemu mane.
26. I kad bi strigao glavu (a imase obicaj svake godine strici je, jer mu bese tesko), merio bi kosu s glave svoje, i bivase je dvesta sikala carskom merom.
27. I rodise se Avesalomu tri sina i jedna kci, kojoj bese ime Tamara, i ona bese lepa.
28. I Avesalom osta cele dve godine u Jerusalimu, a lice carevo ne vide.
29. Tada posla Avesalom po Joava da ga posalje k caru; ali on ne hte doci k njemu; i posla opet drugi put, ali on ne hte doci.
30. Tada rece slugama svojim: Vidite li njivu Joavovu pored moje? Na njoj je jecam; idite i upalite je. I upalise sluge Avesalomove onu njivu.
31. Tada se podize Joav, i dodje k Avesalomu u kucu, i rece mu: Zasto sluge tvoje upalise moju njivu?
32. Avesalom rece Joavu: Eto slao sam k tebi govoreci: Hodi ovamo da te posaljem k caru da mu kazes: Zasto sam dosao iz Gesura? Bolje bi bilo da sam jos onde. Zato da vidim lice carevo; ako li ima kakva krivica na meni, neka me pogubi.
33. I otide Joav k caru, i kaza mu. I dozva Avesaloma; a on dosavsi k caru pokloni se licem do zemlje pred carem, i car celiva Avesaloma.
