1. I posla Gospod Natana k Davidu; i on dosav k njemu rece mu: U jednom gradu behu dva coveka, jedan bogat a drugi siromah.
2. Bogati imase ovaca i goveda vrlo mnogo;
3. A siromah nemase nista do jednu malu ovcicu, koju bese kupio, i hranjase je, te odraste uza nj i uz decu njegovu, i jedjase od njegovog zalogaja, i iz njegove case pijase, i na krilu mu spavase, i bese mu kao kci.
4. A dodje putnik k bogatom coveku, a njemu bi zao uzeti iz svojih ovaca ili goveda da zgotovi putniku koji dodje k njemu; nego uze ovcu onog siromaha, i zgotovi je coveku, koji dodje k njemu.
5. Tada se David vrlo razgnevi na onog coveka, i rece Natanu: Tako ziv bio Gospod, zasluzio je smrt onaj koji je to ucinio.
6. I ovcu neka plati ucetvoro, sto je to ucinio i nije mu zao bilo.
7. Tada rece Natan Davidu: Ti si taj. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih.
8. I dao sam ti dom gospodara tvog, i zene gospodara tvog na krilo tvoje, dao sam ti dom Izrailjev i Judin; i ako je malo dodao bih ti to i to.
9. Zasto si prezreo rec Gospodnju cineci sta Njemu nije po volji? Uriju Hetejina ubio si macem i uzeo si zenu njegovu sebi za zenu, a njega si ubio macem sinova Amonovih.
10. Zato nece se odmaci mac od doma tvog doveka, sto si me prezreo i uzeo zenu Urije Hetejina da ti bude zena.
11. Ovako veli Gospod: Evo, ja cu podignuti na te zlo iz doma tvog, i uzecu zene tvoje na tvoje oci, i dacu ih bliznjemu tvom, te ce spavati sa zenama tvojim na vidiku svakome.
12. Jer ti si ucinio tajno, ali cu ja ovo uciniti pred svim Izrailjem i svakom na vidiku.
13. Tada rece David Natanu: Sagresih Gospodu. A Natan rece Davidu: i Gospod je proneo greh tvoj; neces umreti.
14. Ali sto si tim delom dao priliku neprijateljima Gospodnjim da hule, zato ce ti umreti sin koji ti se rodio.
15. Potom Natan otide svojoj kuci. A Gospod udari dete koje rodi zena Urijina Davidu, te se razbole na smrt.
16. I David se moljase Bogu za dete, i poscase se David, i dosavsi lezase preko noci na zemlji.
17. I staresine doma njegovog ustase oko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne hte, niti jede sta s njima.
18. A kad bi sedmi dan, umre dete; i ne smehu sluge Davidove javiti mu da je dete umrlo, jer govorahu: Evo, dok dete bese zivo, govorasmo mu, pa nas ne hte poslusati; a kako cemo mu kazati: Umrlo je dete? Hoce ga ucveliti.
19. A David videci gde sluge njegove sapcu medju sobom, doseti se da je umrlo dete; i rece David slugama svojim: Je li umrlo dete? A oni rekose: Umrlo je.
20. Tada David usta sa zemlje, i umi se, i namaza se i preobuce se; i otide u dom Gospodnji, i pokloni se. Potom opet dodje kuci svojoj, i zaiska da mu donesu da jede; i jede.
21. A sluge njegove rekose mu: Sta to radis? Dok bese dete zivo, postio si i plakao; a kad umre dete, ustao si i jedes.
22. A on rece: Dok dete bese zivo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, moze se smilovati Gospod na me da dete ostane zivo.
23. A sad umrlo je; sto bih postio? Mogu li ga povratiti? Ja cu otici k njemu, ali on nece se vratiti k meni.
24. Potom David utesi Vitsaveju zenu svoju, i otide k njoj, i leze s njom. I ona rodi sina, kome nade ime Solomun. I mio bese Gospodu.
25. I posla Natana proroka, te mu nade ime Jedidija, radi Gospoda.
26. A Joav bijuci Ravu sinova Amonovih, uze carski grad.
27. I posla poslanike k Davidu, i rece: Bih Ravu, i uzeh grad na vodi.
28. Nego sada skupi ostali narod, i stani u logor prema gradu, i uzmi ga, da ga ne bih ja uzeo i moje se ime spominjalo na njemu.
29. I David skupivsi sav narod otide na Ravu, i udari na nju, i uze je.
30. I uze caru njihovom s glave krunu, u kojoj bese talanat zlata, s dragim kamenjem, i metnuse je na glavu Davidu, i odnese iz grada plen vrlo velik.
31. A narod koji bese u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u peci gde se opeke peku. I tako ucini svim gradovima sinova Amonovih. Potom se vrati David sa svim narodom u Jerusalim.
