1. I rece David: Ima li joste ko da je ostao od doma Saulovog? Da mu ucinim milost radi Jonatana.
2. A bese jedan sluga doma Saulovog, po imenu Siva; i dozvase ga k Davidu. I rece mu car: Jesi li ti Siva? A on rece: Ja sam, sluga tvoj.
3. A car rece: Ima li joste ko od doma Saulovog da mu ucinim milost Boziju? A Siva rece caru: Jos ima sin Jonatanov, hrom na nogu.
4. I rece mu car: Gde je? A Siva rece caru: Eno ga u domu Mahira sina Amilovog u Lodevaru.
5. Tada posla car David da ga dovedu iz Lodevara iz doma Mahira sina Amilovog.
6. A kad dodje k Davidu Mefivostej sin Jonatana sina Saulovog, pade na lice svoje i pokloni se. A David rece: Mefivosteju! A on rece: Evo sluge tvog.
7. A David mu rece: Ne boj se; jer cu ti uciniti milost Jonatana radi oca tvog, dacu ti natrag sve njive Saula oca tvog; a ti ces svagda jesti za mojim stolom.
8. A on se pokloni i rece: Ko sam ja sluga tvoj, te si pogledao na mrtvog psa kao sto sam ja?
9. I car dozva Sivu slugu Saulovog, i rece mu: Sta je god bilo Saulovo i svega doma njegovog, dao sam sinu tvog gospodara.
10. Radi mu dakle zemlju ti i sinovi tvoji i sluge tvoje, i donosi da sin gospodara tvog ima hleb da jede; ali Mefivostej sin gospodara tvog jesce svagda za mojim stolom. Siva pak imase petnaest sinova i dvadeset sluga.
11. I rece Siva caru: Kako je car gospodar moj zapovedio sluzi svom, sve ce ciniti sluga tvoj. Ali Mefivostej, rece car, jesce za mojim stolom kao carski sin.
12. A Mefivostej imase malog sina, kome ime bese Miha; a svi koji zivljahu u domu Sivinom behu sluge Mefivostejeve.
13. A Mefivostej sedjase u Jerusalimu, jer svagda jedjase za carevim stolom, a bese hrom na obe noge.
