1. A posle toga David upita Gospoda govoreci: Hocu li otici u koji grad Judin? A Gospod mu rece: Otidi. A David rece: U koji da otidem? Rece: Hevron.
2. I David otide onamo sa dve zene svoje, Ahinoamom iz Jezraela i Avigejom koja pre bese zena Navala iz Karmila.
3. I ljude koji behu s njim odvede David, sve s porodicama njihovim, i nastanise se po gradovima hevronskim.
4. I dodjose ljudi od Jude, i pomazase onde Davida za cara nad domom Judinim. I javise Davidu govoreci: Ljudi iz Javisa Galadovog pogrebose Saula.
5. I David posla poslanike k ljudima u Javisu Galadovom, i rece im: Da ste blagosloveni Gospodu sto uciniste milost gospodaru svom, Saulu i pogreboste ga.
6. Zato da ucini Gospod vama milost i veru; a ja cu vam uciniti dobro, sto ste to ucinili.
7. I neka vam se ukrepe ruke i budite hrabri; jer Saul, gospodar vas, pogibe, a dom Judin pomaza mene za cara nad sobom.
8. Ali Avenir, sin Nirov, vojvoda Saulov uze Isvosteja sina Saulovog, i odvede ga u Mahanajim.
9. I zacari ga nad Galadom i nad Asurom i Jezraelom i Jefremom i Venijaminom i nad svim Izrailjem.
10. Cetrdeset godina bese Isvosteju sinu Saulovom kad poce carovati nad Izrailjem; i carova dve godine. Samo dom Judin drzase se Davida.
11. A David carova u Hevronu nad domom Judinim sedam godina i sest meseci.
12. Potom izidje Avenir, sin Nirov, i sluge Isvosteja sina Saulovog iz Mahanajima u Gavaon.
13. Takodje i Joav sin Serujin i sluge Davidove izidjose i sretose se s njima kod jezera gavaonskog, i stadose jedan s jedne strane a drugi s druge strane.
14. Tada rece Avenir Joavu: Neka ustanu momci i neka se proigraju pred nama. I rece Joav: Neka ustanu.
15. I ustadose, i izidjose na broj: dvanaest od Venijamina sa strane Isvosteja sina Saulovog, i dvanaest izmedju sluga Davidovih.
16. I uhvatise jedan drugog za glavu, i tisnu jedan drugom mac svoj u bok, i popadase zajedno. Otuda se prozva ono mesto Halkat-Asurim kod Gavaona.
17. I bi zestok boj onog dana; i sluge Davidove razbise Avenira i Izrailjce.
18. A onde behu tri sina Serujina: Joav i Avisaj i Asailo. A Asailo bese lak na nogu kao srna u polju;
19. I potera Asailo Avenira, i ne svrnu ni nadesno ni nalevo iza Avenira.
20. I Avenir obazre se natrag i rece: Jesi li ti, Asailo? A on rece: Ja sam.
21. A Avenir mu rece: Svrni nadesno ili nalevo, i uzmi jednog od tih momaka, i skini odoru s njega. Ali ne hte Asailo svrnuti iza njega.
22. I Avenir opet rece Asailu: Odstupi od mene; zasto da te sastavim sa zemljom? I kako bih smeo pogledati u Joava brata tvog?
23. Ali on ne hte odstupiti; i Avenir ga udari kopljem pod peto rebro, i izadje mu koplje na ledja, te on pade onde i umre na mestu. I ko god dodje na ono mesto gde pade i pogibe Asailo, ustavljase se.
24. Ali Joav i Avisaj poterase Avenira, i sunce zadje kad dodjose do brda Ame, koja je prema Giji na putu u pustinju gavaonsku.
25. I skupise se sinovi Venijaminovi za Avenirom, te se nacini ceta, i stadose na vrh jednog brda.
26. I Avenir viknu Joava i rece: Hoce li mac prozdirati doveka? Ne znas li da jadi bivaju naposletku? Zasto vec ne kazes narodu da se prodju brace svoje?
27. A Joav rece: Tako ziv bio Bog, da nisi kazao, narod bi jos jutros otisao, nijedan ne bi terao brata svog.
28. Tada zatrubi Joav u trubu, i ustavi se sav narod i prestase terati Izrailja, i ne bise se vise.
29. I tako Avenir i ljudi njegovi idose preko polja celu onu noc, i predjose preko Jordana, i prosavsi sav Vitron dodjose u Mahanajim.
30. A Joav se vrati od Avenira, i kad skupi sav narod, ne bese od sluga Davidovih devetnaest ljudi i Asaila.
31. Ali sluge Davidove pobise sinova Venijaminovih, ljudi Avenirovih, tri stotine i sezdeset ljudi, koji izgibose.
32. A Asaila uzese i pogrebose u grobu oca njegovog koji bese u Vitlejemu. I Joav i ljudi njegovi idose svu noc, i osvanuse u Hevronu.
