1. A David otisavsi odande stade na tvrdim mestima engadskim.
2. I kad se Saul vrati odagnavsi Filisteje, rekose mu govoreci: Eno Davida u pustinji engadskoj.
3. Tada uze Saul tri hiljade ljudi izabranih iz svega Izrailja, i otide da trazi Davida i ljude njegove po vrletima gde su divokoze.
4. I dodje k torovima ovcijim ukraj puta gde bese pecina; i Saul udje u nju rad sebe; a David i njegovi ljudi sedjahu u kraju u pecini.
5. I rekose Davidu ljudi njegovi: Evo dana, za koji ti rece Gospod: Evo ja ti predajem neprijatelja tvog u ruke da ucinis sta ti je volja. I David usta, te polako odsece skut od plasta Saulovog.
6. A posle zadrhta srce Davidu sto odsece skut Saulu.
7. I rece svojim ljudima: Ne dao Bog da to ucinim gospodaru svom, pomazaniku Gospodnjem, da podignem ruku svoju na nj. Jer je pomazanik Gospodnji.
8. I odvrati recima David ljude svoje i ne dade im da ustanu na Saula. I Saul izasav iz pecine podje svojim putem.
9. Potom David usta, i izasav iz pecine stade vikati za Saulom govoreci: Care gospodine! A Saul se obazre, a David se savi licem do zemlje i pokloni se.
10. I rece David Saulu: Zasto slusas sta ti kazu ljudi koji govore: Eto David trazi zlo tvoje?
11. Evo, danas videse oci tvoje da te je Gospod bio predao danas u moje ruke u ovoj pecini, i rekose mi da te ubijem: ali te postedeh, i rekoh: Necu dignuti ruku svoju na gospodara svog, jer je pomazanik Gospodnji.
12. Evo, oce moj, evo vidi skut od plasta svog u mojoj ruci: odsekoh skut od plasta tvog, a tebe ne ubih; poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj, i da ti nisam zgresio; a ti vrebas dusu moju da je uzmes.
13. Gospod neka sudi izmedju mene i tebe, i neka me osveti od tebe; ali ruka se moja nece podignuti na te.
14. Kako kaze stara prica: Od bezboznih izlazi bezboznost; zato se ruka moja nece podignuti na te.
15. Za kim je izasao car Izrailjev? Koga gonis, mrtvog psa, buvu jednu.
16. Gospod neka bude sudija, i neka rasudi izmedju mene i tebe; On neka vidi i raspravi moju parnicu i izbavi me iz ruke tvoje.
17. A kad izgovori David ove reci Saulu, rece Saul: Je li to tvoj glas, sine Davide? I podigavsi Saul glas svoj zaplaka.
18. I rece Davidu: Praviji si od mene, jer si mi vratio dobro za zlo koje sam ja tebi ucinio.
19. I danas si mi pokazao da mi dobro cinis; jer me Gospod dade tebi u ruke, a ti me opet ne ubi.
20. I ko bi nasavsi neprijatelja svog pustio ga da ide dobrim putem? Gospod neka ti vrati dobro za ovo sto si mi ucinio danas.
21. I sada, evo, znam da ces zacelo biti car, i jako ce biti u tvojoj ruci carstvo Izrailjevo.
22. Zato mi se sada zakuni Gospodom da neces istrebiti seme moje posle mene, ni ime moje zatrti u domu oca mog.
23. I zakle se David Saulu; i Saul otide kuci svojoj, a David i ljudi njegovi otidose na tvrdo mesto.
