1. Tada javise Davidu govoreci: Evo Filisteji udarise na Keilu, i haraju gumna.
2. I upita David Gospoda govoreci: Hocu li ici i udariti na te Filisteje? A Gospod rece Davidu: Idi, i pobices Filisteje i izbaviti Keilu.
3. A Davidu rekose ljudi njegovi: Evo nas je strah ovde u Judinoj zemlji, a sta ce biti kad podjemo u Keilu, na logor filistejski?
4. Zato David opet upita Gospoda, a Gospod mu odgovori i rece: Ustani, idi u Keilu, jer cu ja predati Filisteje u ruke tvoje.
5. Tada otide David sa svojim ljudima u Keilu, i udari na Filisteje, i otera im stoku, i pobi ih ljuto; tako izbavi David stanovnike keilske.
6. A kad Avijatar, sin Ahimelehov, pobeze k Davidu u Keilu, donese sa sobom oplecak.
7. Potom javise Saulu da je David dosao u Keilu; i rece Saul: Dao ga je Bog u moje ruke, jer se zatvorio usavsi u grad, koji ima vrata i prevornice.
8. I sazva Saul sav narod na vojsku da ide na Keilu i opkoli Davida i ljude njegove.
9. Ali David doznavsi da mu Saul zlo kuje, rece Avijataru svesteniku: Uzmi na se oplecak.
10. I rece David: Gospode Boze Izrailjev! Cuo je sluga Tvoj da se Saul sprema da dodje na Keilu da raskopa grad mene radi.
11. Hoce li me Keiljani predati u njegove ruke? Hoce li doci Saul kao sto je cuo sluga Tvoj? Gospode Boze Izrailjev! Kazi sluzi svom. A Gospod odgovori: Doci ce.
12. Opet rece David: Keiljani hoce li predati mene i moje ljude u ruke Saulove? A Gospod odgovori: Predace.
13. Tada se David podize sa svojim ljudima, oko sest stotina ljudi, i otidose iz Keile, i idose kuda mogose. A kad Saulu javise da je David pobegao iz Keile, tada on ne hte ici.
14. A David se bavljase u pustinji po tvrdim mestima, i namesti se na jednom brdu u pustinji Zifu. A Saul ga trazase jednako, ali ga Gospod ne dade u njegove ruke.
15. I David, videci da je Saul izasao te trazi dusu njegovu, osta u pustinji Zifu, u sumi.
16. A Jonatan, sin Saulov, podize se i dodje k Davidu u sumu, i ukrepi mu ruku u Gospodu;
17. I rece mu: Ne boj se, jer te nece stignuti ruka cara Saula oca mog; nego ces carovati nad Izrailjem, a ja cu biti drugi za tobom; i Saul, otac moj, zna to.
18. I ucinise njih dvojica veru pred Gospodom; i David osta u sumi, a Jonatan otide kuci svojoj.
19. Tada dodjose Zifeji k Saulu u Gavaju, i rekose: Ne krije li se David kod nas po tvrdim mestima u sumi na brdu Eheli nadesno od Gesimona?
20. Sada dakle po svoj zelji duse svoje, care, izadji, a nase ce biti da ga predamo u ruke caru.
21. A Saul rece: Gospod da vas blagoslovi, sto me pozaliste.
22. Idite sada i doznajte jos bolje i razberite i promotrite gde se sakrio i ko ga je onde video; jer mi kazu da je vrlo lukav.
23. Promotrite i vidite sva mesta gde se krije, pa opet dodjite k meni kad dobro doznate, i ja cu poci s vama; i ako bude u zemlji, trazicu ga po svim hiljadama Judinim.
24. Tada ustase i otidose u Zif pre Saula; a David i ljudi njegovi behu u pustinji Maonu u ravnici nadesno od Gesimona.
25. I Saul izadje sa svojim ljudima da ga trazi; a Davidu javise, te on sidje sa stene i stade u pustinji Maonu. A Saul kad to cu, otide za Davidom u pustinju Maon.
26. I Saul idjase jednom stranom planine, a David sa svojim ljudima drugom stranom planine; i David hicase da utece Saulu, jer Saul sa svojim ljudima opkoljavase Davida i njegove ljude da ih pohvata.
27. U tom dodje glasnik Saulu govoreci: Brze hodi; jer Filisteji udarise na zemlju.
28. Tada se vrati Saul ne terajuci dalje Davida, i otide pred Filisteje. Otuda se prozva ono mesto Sela-Amalekot.
