1. Tada David dodje u Nov k Ahimelehu svesteniku; a Ahimeleh se uplasi i istrca pred Davida, i rece mu: Zasto si sam, i nema nikoga s tobom?
2. A David rece Ahimelehu svesteniku: Car mi nesto zapovedi, i rece mi: Niko da ne dozna zasto te saljem i sta sam ti zapovedio. A sluge sam opravio u to i to mesto.
3. Nego sta imas pri ruci? Daj mi pet hlebova, ili sta imas.
4. A svestenik odgovori Davidu i rece: Nemam pri ruci obicnog hleba; nego ima svetog hleba; ali jesu li se momci cuvali od zena?
5. A David odgovori svesteniku i rece mu: Nije bilo zena kod nas ni juce ni onomadne, otkako sam posao, i sudovi su u momaka bili sveti. A ako bi put i necist bio, osvetice se danas sudovima.
6. Tada mu dade svestenik hlebove svete, jer ne bese hleba osim hlebova postavljenih, koji behu uzeti ispred Gospoda da se postave hlebovi topli onaj dan kad se oni uzese.
7. A onde bese onaj dan jedan od sluga Saulovih baveci se pred Gospodom, kome ime bese Doik Idumejac, staresina nad pastirima Saulovim.
8. I David rece Ahimelehu: Imas li tu kakvo koplje ili mac? Jer ni maca svog ni oruzja ne ponesoh, jer stvar careva bese hitna.
9. A svestenik rece: Ovde je mac Golijata Filistejina, kog si ubio u dolini Ili, uvijen u platno iza oplecaka; ako hoces, uzmi ga, jer drugog osim njega nema ovde. A David rece: Takvog vise nema, daj mi ga.
10. Potom se podize David, i pobeze onaj dan od Saula, i dodje k Ahisu, caru gatskom.
11. A Ahisu rekose sluge njegove: Nije li ovo David, car zemaljski? Nisu li o njemu pevali igrajuci i govoreci: Saul zgubi svoju hiljadu, a David svojih deset hiljada?
12. I David metnu ove reci u srce svoje, i poboja se veoma Ahisa, cara gatskog.
13. I pretvori se pred njima i ucini se lud u rukama njihovim; i sarase po vratima, i bacase penu niz bradu svoju.
14. I Ahis rece slugama svojim: Eto, vidite da je covek lud; sto ste mi ga doveli?
15. Zar nemam dosta ludih, nego mi dovedoste toga da luduje preda mnom? Zar ce taj uci u kucu moju?
