1. A David pobeze iz Najota u Rami, i dodje i rece Jonatanu: Sta sam ucinio? Kakva je krivica moja? I sta sam zgresio ocu tvom, te trazi dusu moju?
2. A on mu rece: Sacuvaj Boze! Neces ti poginuti. Evo otac moj ne cini nista, ni veliko ni malo, a da meni ne kaze; a kako bi to tajio od mene otac moj? Nece to biti.
3. A David zaklinjuci se opet rece: Otac tvoj zna dobro da sam nasao ljubav u tebe, pa veli: Ne treba da dozna za ovo Jonatan, da se ne ozalosti. Ali tako ziv bio Gospod i tako ziva bila dusa tvoja, samo je jedan korak izmedju mene i smrti.
4. A Jonatan rece Davidu: Sta zeli dusa tvoja? Ja cu ti uciniti.
5. I David rece Jonatanu: Evo sutra je mladina, kad treba s carem da jedem, pusti me dakle da se sakrijem u polju do trece veceri.
6. Ako zapita za me otac tvoj, ti reci: Vrlo mi se molio David da otrci u Vitlejem grad svoj, jer je onde godisnja zrtva svega roda njegovog.
7. Ako kaze: Dobro, bice miran sluga tvoj; ako li se razgnevi, znaj da je zlo naumio.
8. Ucini, dakle, milost sluzi svom, kad si veru Gospodnju uhvatio sa slugom svojim; ako je kakva krivica na meni, ubij me sam, jer zasto bi me vodio k ocu svom?
9. A Jonatan mu rece: Boze sacuvaj; jer da doznam da je otac moj naumio zlo da te zadesi, zar ti ne bih javio?
10. A David rece Jonatanu: Ko ce mi javiti ako ti otac odgovori sta je zlo?
11. A Jonatan rece Davidu: Hodi da izadjemo u polje. I izidjose obojica u polje.
12. I Jonatan rece Davidu: Gospode Boze Izrailjev! Kad iskusam oca svog sutra u ovo doba ili prekosutra, i bude dobro po Davida, ako ne posaljem k tebi i ne javim ti,
13. Neka Gospod ucini tako Jonatanu i tako neka doda. Ako li otac moj bude naumio da ti ucini zlo, ja cu ti javiti, i opravicu te, i otici ces s mirom; i Gospod neka bude s tobom kao sto je bio s ocem mojim.
14. A i ti, dokle sam ziv, cinices meni milost Gospodnju da ne poginem;
15. I neces uskratiti milosti svoje domu mom doveka, ni onda kad Gospod istrebi sve neprijatelje Davidove sa zemlje.
16. Tako Jonatan ucini veru s domom Davidovim govoreci: Gospod neka trazi iz ruku neprijatelja Davidovih.
17. I jos zakle Jonatan Davida ljubavlju svojom k njemu, jer ga ljubljase kao svoju dusu
18. Potom rece mu Jonatan: Sutra je mladina, i pitace se za te, jer ce tvoje mesto biti prazno.
19. A ti cekaj do treceg dana, pa onda otidi brzo i dodji na mesto gde si se bio sakrio kad se ovo radilo, i sedi kod kamena Ezila.
20. A ja cu baciti tri strele ukraj tog kamena, kao da gadjam belegu.
21. I evo poslacu momka govoreci mu: Idi, nadji strele. Ako kazem momku: Eto strele su za tobom ovamo blize, digni ih; tada dodji, dobro je po te, i nece ti biti nista, tako ziv bio Gospod!
22. Ako li ovako kazem momku: Eto strele su pred tobom, tamo dalje; onda idi, jer te Gospod salje.
23. A za ove reci sto rekosmo ja i ti, evo, Gospod je svedok izmedju mene i tebe doveka.
24. Potom se David sakri u polju; i dodje mladina, i car sede za sto da jede.
25. A kad car sede na svoje mesto, po obicaju na mesto kod zida, Jonatan usta, a Avenir sede do Saula, a mesto Davidovo bese prazno.
26. I Saul ne rece nista onaj dan, jer misljase, dogodilo mu se stagod, te nije cist, zacelo nije cist.
27. A sutradan, drugi dan meseca, opet bese prazno mesto Davidovo, a Saul rece Jonatanu sinu svom: Zasto sin Jesejev ne dodje na obed ni juce ni danas?
28. A Jonatan odgovori Saulu: Vrlo me je molio David da otide do Vitlejema,
29. Rekavsi: Pusti me, jer porodica nasa ima zrtvu u gradu, i sam mi je brat zapovedio; ako sam, dakle, nasao milost pred tobom, da otidem i vidim bracu svoju. Zato nije dosao na carev obed.
30. Tada se razgnevi Saul na Jonatana, te mu rece: Nevaljali i neposlusni sine! Zar ja ne znam da si izabrao sina Jesejevog sebi na sramotu i na sramotu svojoj nevaljaloj majci?
31. Jer, dokle je ziv sin Jesejev na zemlji, neces se utvrditi ni ti ni carstvo tvoje; zato poslji sada i dovedi ga k meni, jer je zasluzio smrt.
32. A Jonatan odgovori Saulu ocu svom i rece mu: Zasto da se pogubi? Sta je ucinio?
33. Tada se Saul baci kopljem na nj da ga ubije. Tada vide Jonatan da je otac njegov naumio ubiti Davida.
34. I usta Jonatan od stola njegovog, i nista ne jede drugi dan po mladini; jer se zabrinu za Davida, sto ga otac osramoti.
35. A kad bi ujutru, izadje Jonatan u polje u vreme kako bese ugovorio s Davidom, i s njim jedno momce.
36. I rece momku svom: Trci da mi nadjes strele koje cu pustiti. I momce otrca, a on pusti strelu preko njega.
37. A kad dodje momak do mesta kuda bese zastrelio Jonatan, viknu Jonatan za momkom govoreci: Nije li strela dalje napred?
38. Jos viknu Jonatan za momkom: Brze, ne stoj. I momak Jonatanov pokupi strele, i vrati se gospodaru svom.
39. Ali momak ne znase nista, samo Jonatan i David znahu sta je.
40. I Jonatan dade oruzje svoje momku koji bese s njim, i rece mu: Idi, odnesi u grad.
41. I kad momak otide, David usta s juzne strane i pade nicice na zemlju, i pokloni se tri puta, i poljubise se, i plakase obojica, a David osobito.
42. I rece Jonatan Davidu: Idi s mirom, kao sto smo se zakleli obojica imenom Gospodnjim rekavsi: Gospod da je svedok izmedju mene i tebe i izmedju mog semena i tvog semena doveka.
43. I tako David ustavsi otide, a Jonatan se vrati u grad.
