1. I kad svrsi razgovor sa Saulom, dusa Jonatanova prionu za dusu Davidovu, i Jonatan ga zapazi kao svoju dusu.
2. I uze ga Saul taj dan, i ne dade mu da se vrati kuci oca svog.
3. I Jonatan ucini veru s Davidom, jer ga ljubljase kao svoju dusu.
4. I skide Jonatan sa sebe plast, koji nosase, i dade ga Davidu, i odelo svoje i mac svoj i luk svoj i pojas svoj.
5. I idjase David na sta ga god Saul posiljase, i bese srecan, i postavi ga Saul nad vojnicima, i omile svemu narodu, pa i slugama Saulovim.
6. A kad se vracahu, i kad se David vracase ubivsi Filistejina, izlazise zene iz svakog grada Izrailjevog pevajuci i igrajuci na susret caru Saulu, s bubnjevima i s veseljem i guslama.
7. I otpevajuci zene jedne drugima uza svirke govorahu: Saul zgubi svoju hiljadu, ali David svojih deset hiljada.
8. I razgnevi se Saul vrlo, i ne bise mu po volji te reci, i rece: Davidu dadose deset hiljada, a meni dadose hiljadu; jos mu samo carstvo treba.
9. I od tog dana Saul gledase popreko Davida.
10. A sutradan napade Saula zli duh Bozji, te prorokovase u kuci, a David mu udarase rukom svojom u gusle kao pre: a Saulu u ruci bese koplje.
11. I Saul baci koplje govoreci: Da prikujem Davida za zid. Ali mu se David izmace dva puta.
12. I Saula bese strah od Davida, jer Gospod bese s njim, a od Saula bese odstupio.
13. Zato ga ukloni Saul od sebe, i postavi ga hiljadnikom; i on odlazase i dolazase pred narodom.
14. I David bese srecan u svemu sto cinjase, jer Gospod bese s njim.
15. A Saul videci da je veoma srecan, bojase ga se.
16. A sav Izrailj i Juda ljubljase Davida, jer on odlazase i dolazase pred njima.
17. I rece Saul Davidu: Evo, kcer svoju stariju Meravu dacu ti za zenu, samo mi budi hrabar i vodi ratove Gospodnje. Jer Saul govorase: Necu da se digne moja ruka na nj, nego filistejska ruka neka se digne na nj.
18. A David rece Saulu: Ko sam ja i kakav je zivot moj ili dom oca mog u Izrailju, da budem zet carev?
19. A kad dodje vreme da Meravu, kcer Saulovu, dadu Davidu, dadose je Adrilu Meolacaninu za zenu.
20. Ali Davida ljubljase Mihala, kci Saulova; a kad to javise Saulu, bi mu po volji.
21. I rece Saul: Dacu mu je da mu bude zamka i da se dize na nj ruka filistejska. A Davidu rece Saul: Bices mi danas zet s drugom.
22. I zapovedi Saul slugama svojim: Recite Davidu tajno i govorite: Gle, omileo si caru, i sve sluge njegove ljube te; budi sada zet carev.
23. I sluge Saulove rekose te reci Davidu, a David rece: Mislite li da je lako biti zet carev? Ta ja sam siromah i mali covek.
24. I Saulu javise ovo sluge njegove govoreci: Ovako rece David.
25. A Saul rece: Ovako recite Davidu: Ne trazi car uzdarja, nego sto okrajaka filistejskih, da se car osveti svojim neprijateljima. A Saul misljase kako bi David pao u ruke Filistejima.
26. I sluge njegove kazase Davidu te reci, i Davidu bi po volji da postane carev zet. I vreme se jos ne navrsi.
27. A David usta i otide sa svojim ljudima, i pobi dvesta Filisteja. I donese David okrajke njihove, i dadose ih na broj caru da bi postao carev zet. I Saul mu dade za zenu Mihalu kcer svoju.
28. I Saul vide i pozna da je Gospod sa Davidom; i Mihala kci Saulova ljubljase ga.
29. A Saul se jos vecma poboja Davida; i bese Saul jednako neprijatelj Davidu.
30. A knezovi filistejski udarahu; i kad god udarahu, David bese srecniji od svih sluga Saulovih, i ime se njegovo vrlo proslavi.
