1. Jedan dan rece Jonatan, sin Saulov, momku svom koji mu nosase oruzje: Hajde da idemo k strazi filistejskoj koja je na onoj strani. A ocu svom ne kaza nista.
2. A Saul stajase kraj brda pod sipkom, koji bese u Migronu; i naroda bese s njim oko sest stotina ljudi.
3. I Ahija sin Ahitova brata Ihavoda sina Finesa sina Ilija svestenika Gospodnjeg u Silomu nosase oplecak. I narod ne znase da je otisao Jonatan.
4. A u klancu kojim htede Jonatan otici k strazi filistejskoj, behu dve strmene stene, jedna s jedne strane a druga s druge, i jedna se zvase Voses a druga Sene.
5. I jedna od njih stajase sa severa prema Mihmasu, a druga s juga prema Gavaji.
6. I Jonatan rece momku koji mu nosase oruzje: Hajde da otidemo k strazi tih neobrezanih; moze biti da ce nam uciniti sta Gospod, jer Gospodu ne smeta izbaviti s mnozinom ili s malinom.
7. A onaj sto mu nosase oruzje odgovori mu: Cini sta ti je god u srcu, idi, evo ja cu ici s tobom kuda god hoces.
8. A Jonatan mu rece: Evo, otici cemo k tim ljudima, i pokazacemo im se.
9. Ako nam kazu: Cekajte dokle dodjemo k vama, tada cemo se ustaviti na svom mestu, i necemo ici k njima.
10. Ako li kazu: Hodite k nama, tada cemo otici; jer nam ih Gospod predade u ruke. To ce nam biti znak.
11. I pokazase se obojica strazi filistejskoj; a Filisteji rekose: Gle, izlaze Jevreji iz rupa u koje su se sakrili.
12. I strazari rekose Jonatanu i momku koji mu nosase oruzje: Hodite k nama da vam kazemo nesto. I Jonatan rece onom sto mu nosase oruzje: Hajde za mnom, jer ih predade Gospod u ruke Izrailju.
13. Tako puzase Jonatan rukama i nogama, a za njim momak sto mu nosase oruzje; i padahu pred Jonatanom, i ubijase ih za njim onaj sto mu nosase oruzje.
14. I to bi prvi boj, u kome pobi Jonatan i momak sto mu nosase oruzje oko dvadeset ljudi, otprilike na po rala zemlje.
15. I udje strah u logor u polju i u sav narod; i straza i oni koji behu izasli da plene prepadose se, i zemlja se uskoleba, jer bese strah od Boga.
16. A straza Saulova u Gavaji Venijaminovoj opazi gde se mnostvo uzbunilo i usprepadalo.
17. Tada rece Saul narodu koji bese s njim: Pregledajte i vidite ko je otisao od nas. I kad pregledase, gle, ne bese Jonatana i momka njegovog koji mu nosase oruzje.
18. I rece Saul Ahiji: Donesi kovceg Bozji; jer kovceg Bozji bese tada kod sinova Izrailjevih.
19. A dok govorase Saul svesteniku, zabuna u logoru filistejskom bivase sve veca, i Saul rece svesteniku: Ostavi.
20. I Saul i sav narod sto bese s njim skupise se i dodjose do boja, i gle, povadili behu maceve jedan na drugog, i zabuna bese vrlo velika.
21. A bese s Filistejima Jevreja kao pre, koji idjahu s njima na vojsku svuda; pa i oni pristase uz Izrailjce, koji behu sa Saulom i Jonatanom.
22. I svi Izrailjci koji se behu sakrili u gori Jefremovoj kad cuse da beze Filisteji, naklopise se i oni za njima bijuci ih.
23. I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan; i boj otide dori do Vet-Avena.
24. I Izrailjci se vrlo umorise onaj dan; a Saul zakle narod govoreci: Da je proklet koji jede sta do vecera, da se osvetim neprijateljima svojim. I ne okusi narod nista.
25. I sav narod one zemlje dodje u sumu, gde bese mnogo meda po zemlji.
26. I kad dodje narod u sumu, vide med gde tece; ali niko ne prinese ruke k ustima svojim: jer se narod bojase zakletve.
27. Ali Jonatan ne cu kad otac njegov zakle narod, te pruzi stap koji mu bese u ruci, i zamoci kraj u sace, i primace ruku svoju k ustima svojim, i zasvetlise mu se oci.
28. A jedan iz naroda progovori i rece: Otac je tvoj zakleo narod rekavsi: Da je proklet ko bi jeo sta danas; stoga susta narod.
29. Tada rece Jonatan: Smeo je zemlju otac moj; vidite kako mi se zasvetlise oci, cim okusih malo meda.
30. A da je jos narod slobodno jeo danas od plena neprijatelja svojih, koji nadje! Ne bi li polom filistejski bio jos veci?
31. I tako pobise onaj dan Filisteje od Mihmasa do Ajalona, i narod se vrlo umori.
32. I naklopi se narod na plen, i nahvatase ovaca i volova i telaca, i poklase ih na zemlji, i stade narod jesti s krvlju.
33. I javise Saulu govoreci: Evo narod gresi Gospodu jeduci s krvlju. A on rece: Neveru uciniste; dovaljajte sada k meni velik kamen.
34. Zatim rece Saul: Razidjite se medju narod i recite: Dovedite svaki k meni vola svog i ovcu svoju; i ovde zakoljite i jedite, i necete gresiti Gospodu jeduci s krvlju. I donese sav narod, svaki svog vola svojom rukom one noci, i onde klase.
35. I nacini Saul oltar Gospodu; to bi prvi oltar koji nacini Gospodu.
36. Potom rece Saul: Hajdemo za Filistejima nocas, da ih plenimo do jutra, i da ih ne ostavimo ni jednog. A oni rekose: Cini sta ti je god volja. Ali svestenik rece: Da pristupimo ovde k Bogu.
37. I upita Saul Boga: Hocu li ici za Filistejima? Hoces li ih dati u ruke Izrailju? Ali ne odgovori mu onaj dan.
38. Zato rece Saul: Pristupite ovamo svi glavari narodni, i trazite i vidite na kome je greh danas.
39. Jer kako je ziv Gospod koji izbavlja Izrailja, ako bude i na Jonatanu sinu mom, poginuce zaista. I ne odgovori mu niko iz svega naroda.
40. Potom rece svemu Izrailju: Vi budite s jedne strane, a ja i Jonatan, sin moj, bicemo s druge strane. A narod rece Saulu: Cini sta ti je drago.
41. Tada rece Saul Gospodu Bogu Izrailjevom: Pokazi pravoga. I oblici se Jonatan i Saul, a narod izadje prav.
42. I rece Saul: Bacite zreb za me i za Jonatana, sina mog. I oblici se Jonatan.
43. Tada rece Saul Jonatanu: Kazi mi sta si ucinio? I kaza mu Jonatan i rece: Samo sam okusio malo meda nakraj stapa koji mi bese u ruci; evo me; hocu li poginuti?
44. A Saul rece: To neka mi ucini Bog i to neka doda, poginuces, Jonatane!
45. Ali narod rece Saulu: Zar da pogine Jonatan, koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Boze sacuvaj! Tako ziv bio Gospod, nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove, jer je s pomocu Bozjom ucinio to danas. I tako izbavi narod Jonatana, te ne pogibe.
46. Tada se vrati Saul od Filisteja, a Filisteji otidose u svoje mesto.
47. I Saul carujuci nad Izrailjem ratovase na sve neprijatelje svoje, na Moavce i na sinove Amonove i na Edomce i na careve sovske i na Filisteje, i kuda se god obracase, nadvladjivase.
48. Skupi takodje vojsku i pobi Amalika; i izbavi Izrailja iz ruku onih koji ga plenjahu.
49. A Saul imase sinove: Jonatana i Isuja i Melhisuja; a dvema kcerima njegovim behu imena prvenici Merava, a mladjoj Mihala.
50. A zeni Saulovoj bese ime Ahinoama, kci Ahimasova; a vojvodi njegovom bese ime Avenir sin Nira strica Saulovog.
51. Jer Kis otac Saulov i Nir otac Avenirov behu sinovi Avilovi.
52. I bese veliki rat s Filistejima svega veka Saulovog; i koga god vidjase Saul hrabrog i junaka, uzimase ga k sebi.
