1. Bese jedan covek iz Ramatajim-Sofima, iz gore Jefremove, kome ime bese Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sina Tova, sina Sufovog, Efracanin.
2. I imase dve zene, jednoj bese ime Ana a drugoj Fenina; i Fenina imase dece, a Ana nemase dece.
3. I idjase taj covek svake godine iz svog grada da se pokloni i prinese zrtvu Gospodu nad vojskama u Silom; a onde behu dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines, svestenici Gospodnji.
4. I jedan dan kad Elkana prinese zrtvu, dade Fenini zeni svojoj i svim sinovima njenim i kcerima njenim po deo;
5. Ani pak dade dva dela, jer ljubljase Anu, a njoj Gospod bese zatvorio matericu.
6. I protivnica je njena vrlo cveljase prkoseci joj sto joj Gospod bese zatvorio matericu.
7. Tako cinjase Elkana svake godine, i Ana hodjase u dom Gospodnji, a ona je cveljase, te plakase i ne jedjase.
8. A Elkana muz njen rece joj jednom: Ana, zasto places? I zasto ne jedes? I zasto je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?
9. A Ana usta, posto jedose i pise u Silomu; a Ilije svestenik sedjase na stolici, na pragu doma Gospodnjeg.
10. I ona, tuzna u srcu pomoli se Gospodu placuci mnogo.
11. I zavetova se govoreci: Gospode nad vojskama! Ako pogledas na muku sluskinje svoje, i opomenes me se, i ne zaboravis sluskinje svoje, nego das sluskinji svojoj musko cedo, ja cu ga dati Gospodu dokle je god ziv, i britva nece preci preko glave njegove.
12. I kad se ona dugo moljase pred Gospodom, Ilije motrase na usta njena.
13. Ali Ana govorase u srcu svom, usta joj se samo micahu a glas joj se ne cujase; stoga Ilije pomisli da je pijana.
14. Pa joj rece Ilije: Dokle ces biti pijana? Otrezni se od vina svog.
15. Ali Ana odgovori i rece: Nisam pijana, gospodaru, nego sam zena tuzna u srcu; nisam pila vina ni silovitog pica; nego izlivam dusu svoju pred Gospodom.
16. Nemoj jednaciti sluskinje svoje s nevaljalom zenom; jer sam od velike tuge i zalosti svoje govorila dosad.
17. Tada odgovori Ilije i rece: Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za sta si Ga molila.
18. A ona rece: Neka nadje sluskinja tvoja milost pred tobom! Tada otide zena svojim putem, i jede, i lice joj ne bese vise kao pre.
19. I sutradan uranise, i poklonise se Gospodu, i vratise se i dodjose kuci svojoj u Ramat. I Elkana pozna Anu zenu svoju, i Gospod se opomenu nje.
20. I kad bi vreme, posto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer, rece, isprosih ga u Gospoda.
21. Potom podje onaj covek Elkana sa svim domom svojim da prinese Gospodu godisnju zrtvu i zavet svoj.
22. Ali Ana ne podje, jer rece muzu svom: Dokle odojim dete, onda cu ga odvesti da izadje pred Gospoda i ostane onde do veka.
23. I rece joj Elkana, muz njen: Cini kako ti drago; ostani dokle god ne odojis; samo da hoce Gospod ispuniti rec svoju. I tako zena osta; i dojase sina svog dokle ga ne odoji.
24. A kad ga odoji, odvede ga sa sobom uzevsi tri teleta i efu brasna i meh vina, i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu; a dete bese jos malo.
25. I zaklase tele i dovedose dete k Iliju.
26. I ona rece: Cuj gospodaru, kako je ziva dusa tvoja, gospodaru, ja sam ona zena koja je stajala ovde kod tebe moleci se Gospodu.
27. Molih se za ovo dete, i ispuni mi Gospod molbu moju, za sta sam Ga molila.
28. Zato i ja dajem njega Gospodu, dokle je god ziv, da je dat Gospodu. I poklonise se onde Gospodu.
