1. A bese jedan covek, rod muzu Nojemininom, covek bogat od porodice Elimelehove, kome ime bese Voz.
2. I Ruta Moavka rece Nojemini: Da idem u polje da pabircim klasje za onim pred kim nadjem milost. A ona joj rece: Idi, kceri moja.
3. I ona otide, i dosavsi stade pabirciti po njivi za zeteocima: i dogodi se, te dodje na njivu koja pripadase Vozu, koji bese od porodice Elimelehove.
4. I gle, dodje Voz iz Vitlejema, a rece zeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekose: Da te blagoslovi Gospod!
5. Tada rece Voz sluzi svom koji bese nad zeteocima: Cija je ono mladica?
6. A sluga koji bese nad zeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje moavske.
7. I rece: Da pabircim, da kupim klasje izmedju snopova za zeteocima. I dosavsi bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuce.
8. Tada Voz rece Ruti: Cujes, kceri moja; nemoj ici na drugu njivu da pabircis, niti odlazi odavde, nego se drzi mojih devojaka.
9. Pazi na kojoj njivi oni zanju, pa idi za njima; jer sam zapovedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ozednis, idi k sudovima i pij sta moje sluge zahvataju.
10. Tada ona pade nicice i pokloni se do zemlje, i rece mu: Kako nadjoh milost pred tobom, da me pogledas kad sam tudjinka?
11. A Voz odgovori i rece joj: Cuo sam ja sve sto si cinila svekrvi svojoj po smrti muza svog, i kako si ostavila oca svog i mater svoju i postojbinu svoju, pa si dosla k narodu kog nisi znala pre.
12. Gospod da ti plati za delo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjevog, kad si dosla da se pod krilima Njegovim sklonis.
13. A ona rece: Nadjoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utesio i milostivo progovorio sluskinji svojoj, ako i nisam kao jedna od tvojih sluskinja.
14. A Voz joj rece: Kad bude vreme jesti, dodji ovamo i jedi hleba i umoci zalogaj svoj u ocat. I ona sede pokraj zetelaca, i on joj pruzi przenih zrna, i ona jede i nasiti se, i pretece joj.
15. Potom usta da pabirci. A Voz zapovedi momcima svojim govoreci: Neka pabirci i medju snopovima, nemojte da je zastidite.
16. Nego jos navlas ispustajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.
17. I ona pabirci na njivi do vecera, i ovrse sta napabirci, i dodje oko efe jecma.
18. I uzevsi otide u grad, i vide svekrva njena sta je napabircila; a ona izvadi i dade joj i ono sto je preteklo posto se nasitila.
19. I rece joj svekrva: Gde si pabircila danas? I gde si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreci: Ime je coveku kod koga sam danas radila Voz.
20. A Nojemina rece snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k zivima i k mrtvima. I rece joj Nojemina: Taj je covek nama rod, i jedan od osvetnika nasih.
21. A Ruta Moavka rece: Jos mi je rekao: Drzi se moje celjadi dokle ne pozanju sve moje.
22. A Nojemina rece Ruti snasi svojoj: Dobro je, kceri moja, da ides s njegovim devojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.
23. I tako se drzase devojaka Vozovih pabirceci dokle se ne svrsi zetva jecmena i zetva psenicna; i zivljase kod svekrve svoje.
