1. A u ono vreme kad sudise sudije bi glad u zemlji; i jedan covek iz Vitlejema Judinog otide da zivi kao dosljak u zemlji moavskoj sa zenom svojom i sa dva sina svoja.
2. A ime tom coveku bese Elimeleh, a zeni mu ime Nojemina, a imena dvojice sinova njegovih Malon i Heleon; i behu Efracani, iz Vitlejema Judinog; i dodjose u zemlju moavsku i nastanise se onde.
3. Potom umre Elimeleh muz Nojeminin i ona osta sa dva sina svoja.
4. Oni se ozenise Moavkama; Jednoj bese ime Orfa a drugoj Ruta; i onde stajahu do deset godina.
5. Potom umrese obojica, Malon i Heleon; i zena osta bez dva sina svoja i bez muza svog.
6. Tada se ona podize sa snahama svojim da se vrati iz zemlje moavske, jer cu u zemlji moavskoj da je Gospod pohodio narod svoj davsi im hleba.
7. I izidje iz mesta gde bese, i obe snahe njene s njom; podjose putem da se vrate u zemlju Judinu.
8. Tada rece Nojemina obema snahama svojim: Idite, vratite se svaka u dom matere svoje; Gospod neka vam ucini milost kao sto vi uciniste umrlima i meni.
9. Da vam da Gospod da nadjete pocinak svaka u domu muza svog. I poljubi ih; a one povikavsi zaplakase,
10. I rekose joj: Ne, nego cemo se s tobom vratiti u tvoj narod.
11. A Nojemina im rece: Idite natrag, kceri moje; sto biste isle sa mnom? Zar cu jos imati sinova u utrobi svojoj da vam budu muzevi?
12. Vratite se, kceri moje, idite; jer sam ostarela i nisam za udaju. A i da kazem da se nadam i da se jos nocas udam, i da rodim sinove,
13. Zar cete ih vi cekati dok odrastu? Zar cete toga radi stajati neudate? Nemojte, kceri moje; jer su moji jadi veci od vasih, jer se ruka Gospodnja podigla na me.
14. Tada one podigavsi glas svoj plakase opet; i Orfa poljubi svekrvu svoju; a Ruta osta kod nje.
15. A ona joj rece: Eto, jetrva se tvoja vratila narodu svom i k bogovima svojim; vrati se i ti za jetrvom svojom.
16. Ali Ruta rece: Nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ides, idem i ja; i gde god ti nastanis, nastanicu se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog.
17. Gde ti umres, umrecu i ja, i onde cu biti pogrebena. To neka mi ucini Gospod i to neka mi doda, smrt ce me samo rastaviti s tobom.
18. A ona kad vide da je tvrdo naumila ici s njom, presta je odvracati.
19. Tako idose obe dok ne dodjose u Vitlejem; a kad dodjose u Vitlejem, sav grad uzavre njih radi, i govorahu: Je li to Nojemina?
20. A ona im govorase: Ne zovite me vise Nojemina, nego me zovite Mara, jer mi velike jade zadade Svemoguci.
21. Obilna sam otisla, a praznu me vrati Gospod. Zasto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemoguci me ucveli.
22. Tako dodje natrag Nojemina i s njom Ruta Moavka, snaha njena, vrativsi se iz zemlje moavske; a dodjose u Vitlejem o pocetku jecmene zetve.
