1. A sinovi Izrailjevi behu se zakleli u Mispi rekavsi: Nijedan izmedju nas da ne da kceri svoje za zenu sinu Venijaminovom.
2. Zato otide narod k domu Bozjem, i ostase onde do veceri pred Bogom, i podigavsi glas svoj plakase vrlo,
3. I rekose: Zasto se, Gospode Boze Izrailjev, dogodi ovo u Izrailju, danas da nestane jednog plemena iz Izrailja?
4. I sutra dan urani narod, i nacini onde oltar, i prinesose zrtve paljenice i zrtve zahvalne.
5. Tada rekose sinovi Izrailjevi: Ima li ko da nije dosao na zbor iz svih plemena Izrailjevih ka Gospodu? Jer se behu tesko zakleli za onog ko ne dodje u Mispu ka Gospodu rekavsi: Da se pogubi.
6. Jer se sinovima Izrailjevim sazali za Venijaminom bratom njihovim, i rekose: Danas se istrebi jedno pleme iz Izrailja.
7. Sta cemo ciniti s onima sto su ostali da bi imali zene, kad se zaklesmo Gospodom da im ne damo kceri svojih za zene?
8. Pa rekose: Ima li ko iz plemena Izrailjevih da nije dosao u Mispu ka Gospodu? I gle, ne bese dosao na vojsku, na zbor, niko iz Javisa Galadovog.
9. Jer kad se narod prebroja, gle, ne bese onde nijednog od onih koji zive u Javisu Galadovom.
10. Zato posla zbor onamo dvanaest hiljada hrabrih ljudi, i zapovedi im govoreci: Idite i pobijte stanovnike u Javisu Galadovom ostrim macem i zene i decu.
11. Ovo cete dakle uciniti: sve muskinje i sve zenskinje sto je poznalo coveka pobijte.
12. I nadjose medju stanovnicima Javisa Galadovog cetiri stotine devojaka, koje ne behu poznale coveka, i dovedose ih u logor u Silom, koji je u zemlji hananskoj.
13. Tada posla sav zbor, te govorise sinovima Venijaminovim koji behu u steni Rimonu, i objavise im mir.
14. Tako se vratise sinovi Venijaminovi u to vreme, i dadose im zene koje ostavise u zivotu izmedju zena iz Javisa Galadovog; ali ih ne bese dosta za njih.
15. A narodu bese zao Venijamina sto Gospod okrnji plemena Izrailjeva.
16. Pa rekose staresine od zbora: Sta cemo ciniti s ovima sto su ostali da bi imali zene? Jer su izginule zene u plemenu Venijaminovom.
17. Potom rekose: Nasledstvo Venijaminovo pripada onima sto su ostali, da se ne bi zatrlo pleme iz Izrailja.
18. A mi im ne mozemo dati zena izmedju kceri svojih; jer su se zakleli sinovi Izrailjevi rekavsi: Da je proklet ko da zenu sinovima Venijaminovim.
19. Potom rekose: Evo, godisnji je praznik Gospodnji u Silomu, koji je sa severa Vetilju, k istoku, na putu koji ide od Vetilja u Sihem, i s juga Levoni.
20. I zapovedise sinovima Venijaminovim govoreci: Idite, i zasedite po vinogradima.
21. I pazite: Pa kad izidju kceri silomske da igraju, izidjite iz vinograda i otmite svaki sebi zenu izmedju kceri silomskih; i idite u zemlju Venijaminovu.
22. A kad dodju oci njihovi ili braca njihova k nama da se sude, mi cemo im kazati: Smilujte im se nas radi, jer u ovom ratu nismo zarobili zene za svakog njih; a vi im niste dali, i tako necete biti krivi.
23. Tada sinovi Venijaminovi ucinise tako, i dovedose zene prema broju svom izmedju igracica koje otese, i otisavsi vratise se na nasledstvo svoje, i sazidase opet gradove i naselise se u njima.
24. I tako razidjose se sinovi Izrailjevi odande u ono vreme svaki u svoje pleme i u porodicu svoju, i otidose odande svaki na svoje nasledstvo.
25. U ono vreme ne bese cara u Izrailju; svaki cinjase sta mu bese drago.
