1. I Avimeleh sin Jerovalov otide u Sihem k braci matere svoje i rece njima i svemu rodu otackoga doma matere svoje govoreci:
2. Kazite svim Sihemljanima: Sta vam je bolje, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerovalovi, ili da vam je gospodar jedan covek? I opominjite se da sam ja kost vasa i telo vase.
3. Tada rekose braca matere njegove za nj svim Sihemljanima sve te reci, i srce njihovo privi se k Avimelehu, jer rekose: Nas je brat.
4. I dadose mu sedamdeset sikala srebra iz doma Val-Veritovog, za koje najmi Avimeleh ljudi praznova i skitnica, te idjahu za njim.
5. I dodje u kucu oca svog u Ofru, i pobi bracu svoju, sinove Jerovalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu; ali osta Jotam najmladji sin Jerovalov, jer se sakri.
6. Tada se skupise svi Sihemljani i sav dom Milov, i otidose i postavise Avimeleha carem kod hrasta koji stoji u Sihemu.
7. A kad to javise Jotamu, otide i stade navrh gore Garizina, i podigavsi glas svoj povika i rece im: Cujte me, Sihemljani, tako vas Bog cuo!
8. Isla drveta da pomazu sebi cara, pa rekose maslini: Budi nam car.
9. A maslina im rece: Zar ja da ostavim pretilinu svoju, kojom se cast cini Bogu i ljudima, pa da idem da tumaram za druga drveta?
10. Potom rekose drveta smokvi: Hodi ti, budi nam car.
11. A smokva im rece: Zar ja da ostavim slast svoju i krasni rod svoj, pa da idem da tumaram za druga drveta?
12. Tada rekose drveta vinovoj lozi: Hodi ti, budi nam car.
13. A loza im rece: Zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da idem da tumaram za druga drveta?
14. Tada sva drveta rekose trnu: Hodi ti, budi nam car.
15. A trn odgovori drvetima: Ako doista hocete mene da pomazete sebi za cara, hodite sklonite se u hlad moj; ako li necete, neka izidje oganj iz trna i spali kedre livanske.
16. Tako sada, jeste li pravo i posteno radili postavivsi Avimeleha carem? I jeste li dobro ucinili Jerovalu i domu njegovom? I jeste li mu ucinili kako vas je zaduzio?
17. Jer je otac moj vojevao za vas i nije mario za zivot svoj, i izbavio vas je iz ruku madijanskih.
18. A vi danas ustaste na dom oca mog, i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i postaviste carem Avimeleha, sina sluskinje njegove, nad Sihemljanima zato sto je brat vas.
19. Ako ste pravo i posteno radili danas prema Jerovalu i njegovom domu, veselite se s Avimeleha i on neka se veseli s vas.
20. Ako li niste, neka izidje oganj od Avimeleha i spali Sihemljane i dom Milov, i neka izidje oganj od Sihemljana i od doma Milovog i spali Avimeleha.
21. Tada pobeze Jotam, i pobegav dodje u Vir, i onde osta bojeci se Avimeleha brata svog.
22. I vlada Avimeleh Izrailjem tri godine.
23. Ali Bog pusti zlu volju medju Avimeleha i medju Sihemljane; i Sihemljani izneverise Avimeleha.
24. Da bi se osvetila nepravda ucinjena na sedamdeset sinova Jerovalovih, i krv njihova da bi dosla na Avimeleha brata njihovog, koji ih ubi, i na Sihemljane, koji ukrepise ruku njegovu da ubije bracu svoju.
25. I Sihemljani pometase mu zasede po vrhovima gorskim, pa plenjahu sve koji prolazahu mimo njih onim putem. I bi javljeno Avimelehu.
26. Potom dodje Gal sin Evedov sa svojom bracom, i udjose u Sihem, i Sihemljani se pouzdase u nj.
27. I izisavsi u polje brase vinograde svoje i gazise grozdje, i veselise se; i udjose u kucu boga svog; i jedose i pise, i psovase Avimeleha.
28. I Gal sin Evedov rece: Ko je Avimeleh i sta je Sihem, da mu sluzimo? Nije li sin Jerovalov? A Zevul nije li njegov pristav? Sluzite sinovima Emora oca Sihemovog. A sto bismo sluzili tome?
29. O kad bi taj narod bio pod mojom rukom, da smetnem Avimeleha! I rece Avimelehu: Prikupi vojsku svoju, i izidji.
30. A kad cu Zevul, upravitelj gradski, reci Gala sina Evedovog, razgnevi se vrlo.
31. I posla tajno poslanike k Avimelehu i poruci mu: Evo Gal sin Evedov i braca mu dodjose u Sihem, i evo pobunise grad na te.
32. Nego ustani nocu ti i narod sto je s tobom, i zasedi u polju.
33. A ujutro kad sunce ograne, digni se i udari na grad; i evo on i narod koji je s njim izici ce preda te, pa ucini s njim sta ti moze ruka.
34. I Avimeleh usta nocu i sav narod sto bese sa njim; i zasedose Sihemu u cetiri cete.
35. A Gal sin Evedov izidje i stade pred vratima gradskim; a Avimeleh i narod sto bese sa njim izidje iz zasede.
36. A Gal videvsi narod rece Zevulu: Eno narod silazi svrh gore. A Zevul mu odgovori: Od sena gorskog cine ti se ljudi.
37. Opet progovori Gal i rece: Eno narod silazi s visa, i ceta jedna ide putem k sumi meonenimskoj.
38. A Zevul mu rece: Gde su ti sada usta, kojima si govorio: Ko je Avimeleh da mu sluzimo? Nije li to onaj narod koji si prezirao? Izidji sada, i bij se s njim.
39. I izidje Gal pred Sihemljanima, i pobi se s Avimelehom.
40. Ali Avimeleh ga potera, i on pobeze od njega; i padose mnogi pobijeni do samih vrata gradskih.
41. I Avimeleh osta u Arumi; a Zevul istera Gala i bracu njegovu, te ne mogahu sedeti u Sihemu.
42. A sutradan izidje narod u polje i bi javljeno Avimelehu.
43. A on uze narod svoj i razdeli ga u tri cete, i namesti ih u zasedu u polju; i kad vide gde narod izlazi iz grada, skoci na nj ih i pobi ih.
44. Jer Avimeleh i ceta koja bese s njim udarise i stadose kod vrata gradskih; a druge dve cete udarise na sve one koji behu u polju, i pobise ih.
45. I Avimeleh bijase grad ceo onaj dan, i uze ga, i pobi narod koji bese u njemu, i raskopa grad, i poseja so po njemu.
46. A kad to cuse koji behu u kuli sihemskoj, udjose u kulu kuce boga Verita.
47. I bi javljeno Avimelehu da su se onde skupili svi koji behu u kuli sihemskoj.
48. Tada Avimeleh izidje na goru Salmon, on i sav narod sto behu sa njim; i uzevsi Avimeleh sekiru u ruku odsece granu od drveta i metnu je na rame, i rece narodu koji bese s njim: Sta videste da sam ja ucinio, brzo cinite kao ja.
49. I svaki iz naroda odsece sebi granu, i podjose za Avimelehom i pometase grane oko kule, i zapalise njima grad; i izgibose svi koji behu u kuli sihemskoj, oko hiljadu ljudi i zena.
50. Potom otide Avimeleh na Teves, i stade u logor kod Tevesa, i uze ga.
51. A bese tvrda kula usred grada, i u nju pobegose svi ljudi i zene i svi gradjani, i zatvorivsi se popese se na krov od kule.
52. A Avimeleh dodje do kule i udari na nju, i dodje do vrata od kule da je zapali ognjem.
53. Ali jedna zena baci komad zrvnja na glavu Avimelehu i razbi mu glavu.
54. A on brze viknu momka koji mu nosase oruzje, i rece mu: Izvadi mac svoj i ubi me, da ne kazu za me: Zena ga je ubila. I probode ga sluga njegov, te umre.
55. A kad videse Izrailjci gde pogibe Avimeleh, otidose svaki u svoje mesto.
56. Tako plati Bog Avimelehu za zlo koje je ucinio ocu svom ubivsi sedamdeset brace svoje.
57. I sve zlo ljudi Sihemljana povrati Bog na njihove glave, i stece im se kletva Jotama sina Jerovalovog.
