1. A ljudi od plemena Jefremovog rekose mu: Sta nam to ucini te nas ne pozva kad podje u boj na Madijane? I vikahu na nj zestoko.
2. A on im rece: Pa sta sam ucinio tako kao vi? Nije li pabircenje Jefremovo bolje nego berba Avijezerova?
3. Vama je u ruke dao Gospod knezove madijanske, Oriva i Ziva; pa sta ja mogoh uciniti tako kao vi? Tada se utisa duh njihov prema njemu kad tako govori.
4. A kad Gedeon dodje na Jordan, predje preko njega s trista ljudi koji behu s njim, a behu umorni goneci.
5. Pa rece ljudima Sokocanima: Dajte nekoliko hlebova narodu koji ide za mnom, jer su umorni, a ja gonim Zeveja i Salmana careve madijanske.
6. A glavari sokotski rekose mu: Je li pesnica Zevejeva i Salmanova vec u tvojoj ruci da damo hleba tvojoj vojsci?
7. A Gedeon im rece: Kad mi Bog preda Zeveja i Salmana u ruke, tada cu pomlatiti telesa vasa trnjem iz ove pustinje i dracom.
8. I otide odande u Fanuil, i rece Fanuiljanima isto onako, a oni mu odgovorise kao sto odgovorise ljudi u Sokotu.
9. Zato i ljudima Fanuiljanima rece: Kad se vratim zdravo, razvalicu tu kulu.
10. A Zevej i Salman behu u Karkoru, i vojska njihova s njima, oko petnaest hiljada, sto ih god osta od sve vojske istocne; a pobijenih bese sto i dvadeset hiljada ljudi koji mahahu macem.
11. I otide Gedeon preko onih sto zive pod satorima, s istoka Novi i Jogveji, i udari na vojsku kad vojska stajase bezbrizna.
12. A Zevej i Salman pobegose, a on ih potera, i uhvati dva cara madijanska, Zeveja i Salmana, i raspudi svu vojsku.
13. I vrati se Gedeon sin Joasov iz boja pre suncanog rodjaja.
14. I uhvati momka iz Sokota, i ispitiva ga; a on mu popisa knezove sokotske i staresine, sedamdeset i sedam ljudi.
15. Pa kad dodje k Sokocanima, rece: Evo Zeveja i Salmana, za koje mi se rugaste govoreci: Je li pesnica Zevejeva i Salmanova vec u tvojoj ruci, da damo hleba umornim ljudima tvojim?
16. I uzevsi staresine onog mesta i trnja iz pustinje i drace dade na njima ugled Sokocanima.
17. I kulu fanuilsku razvali i pobi ljude tamosnje.
18. Potom rece Zeveju i Salmanu: Kakvi behu ljudi koje pobiste na Tavoru? A oni rekose: Takvi kao ti; svaki bese na ocima kao carski sin.
19. A on rece: To behu moja braca, sinovi moje matere. Tako Gospod bio ziv! Da ste ih ostavili u zivotu, ne bih vas pogubio.
20. Tada rece Jeteru prvencu svom: Ustani, pogubi ih. Ali dete ne izvuce mac svoj, jer se bojase, jer bese jos dete.
21. Tada rece Zevej i Salman: Ustani ti, ulozi na nas; jer kakav je covek onakva mu je i snaga. I ustavsi Gedeon pogubi Zaveja i Salmana, i uze mesecice koji behu o vratovima kamila njihovih.
22. Potom rekose Izrailjci Gedeonu: Budi nam gospodar ti i sin tvoj i sin sina tvog, jer si nas izbavio iz ruke madijanske.
23. A Gedeon im rece: Necu vam ja biti gospodar, niti ce vam sin moj biti gospodar; Gospod ce vam biti Gospodar.
24. Jos im rece Gedeon: Jedno cu iskati od vas: da mi date svaki grivnu od plena svog. A grivne imahu zlatne, jer behu Ismailjci.
25. I odgovorise: Dacemo drage volje. I razastrvsi haljinu bacise na nju grivne, svaki od plena svog.
26. I bese na meru zlatnih grivana sto iziska hiljadu i sedam stotina sikala zlata, osim mesecica i lancica i haljina skerletnih, sto nosahu carevi madijanski, i osim litarova, sto behu oko vrata kamila njihovih.
27. I Gedeon nacini od toga oplecak, i ostavi ga u svom gradu Ofri; i onde sav Izrailj stade ciniti preljubu za njim, i bi Gedeonu i domu njegovom zamka.
28. Tako bise pokoreni Madijani pred sinovima Izrailjevim, i vise ne digose glave. I zemlja bi mirna cetrdeset godina za veka Gedeonovog.
29. I otisavsi Jeroval sin Joasov osta u svojoj kuci.
30. I imase Gedeon sedamdeset sinova, koji izidjose od bedara njegovih, jer imase mnogo zena.
31. I inoca njegova, koja bese u Sihemu, i ona mu rodi sina, i nade mu ime Avimeleh.
32. Potom umre Gedeon sin Joasov u dobroj starosti, i bi pogreben u grobu Joasa oca svog Avijezerita u Ofri.
33. I kad umre Gedeon, opet sinovi Izrailjevi cinise preljubu za Valima, i postavise sebi Val-Verita za boga.
34. I ne secase se sinovi Izrailjevi Gospoda Boga svog, koji ih je izbavio iz ruku svih neprijatelja njihovih unaokolo.
35. I ne ucinise milosti domu Jerovala Gedeona prema svemu dobru sto je on ucinio Izrailju.
