1. I u taj dan peva Devora i Varak sin Avinejemov govoreci:
2. Blagosiljajte Gospoda sto ucini osvetu u Izrailju i sto narod dragovoljno prista.
3. Cujte carevi, slusajte knezovi; ja, ja cu Gospodu pevati, popevacu Gospodu Bogu Izrailjevom.
4. Gospode! Kad si silazio sa Sira, kad si isao iz polja edomskog, zemlja se tresase, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom.
5. Brda se rastapahu pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim.
6. Za vremena Samegara sina Anatovog, za vremena Jailjinog nesta puteva, i koji idjahu stazama, idjahu krivim putevima.
7. Nesta sela u Izrailju, nesta ih, dokle ne nastah ja, Devora, dokle ne nastah majka Izrailju.
8. On izabra nove bogove, tada rat bese na vratima; vidjase li se stit ili koplje medju cetrdeset hiljada u Izrailju?
9. Srce se moje privilo k upraviteljima Izrailjevim, koji dragovoljno pristase izmedju naroda. Blagosiljajte Gospoda.
10. Koji jasete na belim magaricama, koji sedite u sudu i koji hodite po putevima, pripovedajte.
11. Prestala je praska streljacka na mestima gde se voda crpe; onde neka pripovedaju pravdu Gospodnju, pravdu k selima njegovim u Izrailju; tada ce narod Gospodnji silaziti na vrata.
12. Ustani, ustani, Devoro; ustani, ustani, zapevaj pesmu; ustani, Varace, vodi u ropstvo roblje svoje, sine Avinejemov.
13. Sada ce potlaceni ovladati silnima iz naroda; Gospod mi dade da vladam silnima.
14. Iz Jefrema izidje koren njihov na Amalike; za tobom bese Venijamin s narodom tvojim; od Mahira izidjose koji postavljaju zakone, a od Zavulona pisari.
15. I knezovi Isaharovi bise s Devorom, Isahar kao i Varak bi poslan u dolinu s ljudima koje vodjase. U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.
16. Sto si sedeo medju torovima slusajuci kako bleje stada? U delu Ruvimovom behu ljudi visokih misli.
17. Galad osta s one strane Jordana; a Dan sto se zabavi kod ladja; Asir zasto sede na bregu morskom i u krsevima svojim osta?
18. Zavulon je narod koji dade dusu svoju na smrt, tako i Neftalim, na visokom polju.
19. Dodjose carevi, bise se; bise se carevi hananski u Tanahu na vodi megidskoj; ali ni mrve srebra ne dobise.
20. S neba se vojeva, zvezde s mesta svojih vojevase na Sisaru.
21. Potok Kison odnese ih, potok Kadimin, potok Kison; pogazila si, duso moja, snazno.
22. Tada izotpadase konjima kopita od teranja junaka njihovih.
23. Proklinjite Miroz, rece andjeo Gospodnji, proklinjite stanovnike njegove; jer ne dodjose u pomoc Gospodu, u pomoc Gospodu s junacima.
24. Da je blagoslovena mimo zene Jailja zena Evera Kenejina; mimo zene u satorima da je blagoslovena.
25. Zaiska vode, mleka mu dade, u gospodskoj zdeli donese mu pavlaku.
26. Levom rukom masi se za kolac a desnom za malj kovacki, i udari Sisaru, razmrska mu glavu; probode i probi mu slepe oci.
27. Medju noge njene savi se, pade, leze, medju noge njene savi se, pade gde se savi, onde pade mrtav.
28. S prozora gledase majka Sisarina, i kroz resetku vikase: Sto se tako dugo ne vracaju kola njegova? Sto se tako polako micu tockovi kola njegovih?
29. Najmudrije izmedju dvorkinja njenih odgovarahu joj, a i sama odgovarase sebi:
30. Nisu li nasli? Ne dele li plen? Po jednu devojku, po dve devojke na svakog. Plen saren Sisari, plen saren, vezen; saren, vezen s obe strane, oko vrata onima koji zapenise.
31. Tako da izginu svi neprijatelji Tvoji, Gospode; a koji te ljube da budu kao sunce kad izlazi u sili svojoj. I zemlja bi mirna cetrdeset godina.
