1. A kad to cuse svi carevi koji behu s ove strane Jordana po brdima i po dolinama i po svom bregu velikog mora dori do Livana, Hetejin i Amorejin, Hananejin, Ferezejin, Jevejin i Jevusejin,
2. Skupise se svi da se slozno biju s Isusom i s Izrailjem.
3. A koji zivljahu u Gavaonu cuvsi sta ucini Isus od Jerihona i od Gaja,
4. Ucinise i oni prevaru; jer odose i nacinise se poslanici, i uzese stare torbe na svoje magarce i stare mehove vinske, poderane i iskrpljene,
5. I obucu staru i iskrpljenu na noge svoje, i haljine stare na se; i sav hleb sto ponesose na put bese suv i plesnjiv.
6. I odose k Isusu u logor u Galgal, i rekose njemu i ljudima Izrailjcima: Dodjosmo iz daleke zemlje; hajde uhvatite veru s nama.
7. A ljudi Izrailjci rekose Jevejima: Moze biti da sedite usred nas, pa kako cemo uhvatiti veru s vama?
8. Ali oni rekose Isusu: Mi smo sluge tvoje. A Isus im rece: Ko ste i otkuda idete?
9. A oni mu rekose: Iz zemlje vrlo daleke dodjose sluge tvoje u ime Gospoda, Boga tvog; jer cusmo slavu Njegovu i sve sto je ucinio u Misiru,
10. I sve sto je ucinio dvojici careva amorejskih, koji behu s one strane Jordana, Sionu caru esevonskom i Ogu caru vasanskom koji bese u Astarotu.
11. I rekose nam staresine nase i svi stanovnici nase zemlje govoreci: Uzmite pogace na put, i idite im na susret i recite im: Mi smo sluge vase, hajde uhvatite veru s nama.
12. Ovo je hleb nas: vruc smo poneli na put od kuca svojih kad smo posli pred vas, a sad eto osusio se i uplesnjivio.
13. A ovo su mehovi vinski: nalismo nove, i eto su se vec poderali; i haljine nase i obuca nasa pohaba se od dalekog puta.
14. I poverovase ljudi po pogaci, a ne upitase Gospoda sta ce reci.
15. I Isus ucini s njima mir, i zadade im veru da ce ih ostaviti u zivotu; i zaklese im se knezovi od zbora.
16. Ali posle tri dana kad uhvatise veru s njima, cuse da su im susedi i da zive usred njih.
17. Jer podjose sinovi Izrailjevi i dodjose u gradove njihove treci dan; a gradovi im behu: Gavaon i Kefira i Virot i Kirijat-Jarim.
18. I ne pobise ih sinovi Izrailjevi, jer im se knezovi od zbora zaklese Gospodom Bogom Izrailjevim. Ali sav zbor vikase na knezove.
19. Tada svi knezovi rekose svom zboru: Mi smo im se zakleli Gospodom Bogom Izrailjevim; zato sada ne mozemo dirati u njih.
20. Ucinimo im to, i ostavimo ih u zivotu, da ne dodje gnev na nas radi zakletve kojom im se zaklesmo.
21. Jos im rekose knezovi: Neka ostanu u zivotu, pa neka seku drva i nose vodu svom zboru kako im knezovi kazase.
22. Potom ih dozva Isus i rece im govoreci: Zasto nas prevariste i rekoste: Vrlo smo daleko od vas, kad eto zivite usred nas?
23. Zato sada da ste prokleti i da ste doveka robovi i da secete drva i nosite vodu za dom Gospoda Boga mog.
24. A oni odgovorise Isusu i rekose: Doista je bilo javljeno slugama tvojim kako je zapovedio Gospod Bog tvoj Mojsiju sluzi svom da vam da svu ovu zemlju i da istrebi sve stanovnike ove zemlje ispred vas; stoga se vrlo pobojasmo za zivot svoj od vas i ucinismo tako.
25. A sada eto smo ti u rukama; cini sta mislis da je dobro i pravo da s nama ucinis.
26. I ucini im tako i sacuva ih od ruku sinova Izrailjevih, te ih ne pobise.
27. I odredi ih Isus u taj dan da seku drva i nose vodu zboru i za oltar Gospodnji do danasnjeg dana na mestu koje izabere.
