1. A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dve uhode rekavsi im: Idite, vidite zemlju i Jerihon. I oni odose, i dodjose u kucu jednoj kurvi, kojoj ime bese Rava, i prenocise onde.
2. Ali bi javljeno caru jerihonskom i kazano: Evo, ljudi dodjose ovamo nocas izmedju sinova Izrailjevih da uhode zemlju.
3. I posla car jerihonski k Ravi i poruci: Izvedi ljude koji su dosli k tebi i usli u tvoju kucu, jer su dosli da uhode svu zemlju.
4. Ali zena uzevsi ona dva coveka sakri ih; pa rece: Jeste istina da su ljudi dosli k meni, ali ja ne znah odakle behu;
5. I kad se vrata zatvarahu u sumrak, ljudi izadjose; ne znam kuda odose; idite brzo za njima; stici cete ih.
6. A ona ih bese izvela na krov, i sakrila ih pod lan netrven, koji bese razastrla po krovu.
7. I ljudi podjose za njima u poteru put Jordana do broda; i vrata se zatvorise kad izadje potera za njima.
8. Oni, pak, jos ne behu pospali, a ona dodje k njima na krov,
9. I rece im: Znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji zive u ovoj zemlji.
10. Jer cusmo kako je Gospod osusio pred vama Crveno more kad izadjoste iz Misira, i sta ste ucinili od dva cara amorejska koji behu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste.
11. I kad to cusmo, rastopi se srce nase, i ni u kome vec nema junastva od straha od vas, jer je Gospod, Bog vas, Bog gore na nebu i dole na zemlji.
12. Nego sada zakunite mi se Gospodom da cete uciniti milost domu oca mog kao sto ja vama ucinih milost, i dajte mi znak istinit,
13. Da cete sacuvati zivot mom ocu i mojoj majci i mojoj braci i mojim sestrama i svima njihovim, i da cete izbaviti duse nase od smrti.
14. A ljudi joj odgovorise: Mi cemo izginuti za vas, ako ne izdate ovu nasu stvar; i kad nam Gospod da ovu zemlju, ucinicemo ti milost i veru.
15. Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuca njena bese na zidu gradskom, i ona na zidu stanovase.
16. I rece im: Idite u goru da ne naidje na vas potera, i onde se krijte tri dana dok se ne vrati potera, pa onda idite svojim putem.
17. A ljudi joj rekose: Bicemo prosti od ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela;
18. Evo, kad dodjemo u zemlju, vezi ovu vrpcu od skerleta na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u tu kucu oca svog i mater i bracu i sav dom oca svog.
19. I ko bi god izasao iz tvoje kuce, krv njegova neka bude na njegovu glavu, a mi da nismo krivi; a ko god bude s tobom u kuci, krv njegova neka dodje na nase glave, ako ga se ko rukom dotakne.
20. Ali ako izdas ovu stvar nasu, tada cemo biti prosti od tvoje zakletve, kojom si nas zaklela.
21. A ona odgovori: Kako rekoste tako neka bude. Tada ih pusti, i odose; i ona veza vrpcu od skerleta na prozor.
22. A oni otisavsi dodjose u goru, i ostase onde tri dana dokle se ne vrati potera; jer ih je potera trazila po svim putevima, ali ih ne nadje.
23. I vratise se ona dva coveka, i sisavsi s gore prebrodise i dodjose k Isusu, sinu Navinom, i pripovedise mu sve sto im se dogodilo.
24. I rekose Isusu: Zaista dao nam je Gospod u ruke svu tu zemlju, i svi stanovnici one zemlje uplasili su se od nas.
