1. A ovo je blagoslov kojim blagoslovi Mojsije, covek Bozji sinove Izrailjeve pred smrt svoju.
2. I rece: Gospod izidje sa Sinaja, i pokaza im se sa Sira; zasja s gore faranske, i dodje s mnostvom hiljada svetaca, a u desnici mu zakon ognjeni za njih.
3. Doista ljubi narode; svi su sveti Njegovi u ruci Tvojoj; i oni se slegose k nogama Tvojim da prime reci Tvoje.
4. Mojsije nam dade zakon, nasledstvo zboru Jakovljevom.
5. Jer bese car u Izrailju, kad se sabirahu knezovi narodni, plemena Izrailjeva.
6. Da zivi Ruvim i ne umre, a ljudi njegovih da bude malo!
7. A za Judu rece: Uslisi Gospode glas Judin, i dovedi ga opet k narodu njegovom; ruke njegove neka vojuju na nj, a Ti mu pomazi protiv neprijatelja njegovih.
8. I za Levija rece: Tvoj Tumim i Tvoj Urim neka budu u coveka Tvog svetog, kog si okusao u Masi i s kojim si se prepirao na vodi Merivi;
9. Koji kaze ocu svom i materi svojoj: Ne gledam na vas; koji ne poznaje bracu svoju i za sinove svoje ne zna, jer drzi reci Tvoje i zavet Tvoj cuva.
10. Oni uce uredbama Tvojim Jakova i zakonu Tvom Izrailja, i mecu kad pod nozdrve Tvoje i zrtvu sto se sazize na oltar Tvoj.
11. Blagoslovi, Gospode, vojsku njegovu, i neka Ti milo bude delo ruku njegovih; polomi bedre onima koji ustaju na nj i koji mrze na nj, da ne ustanu.
12. Za Venijamina rece: Mili Gospodu nastavace bez straha s Njim; zaklanjace ga svaki dan, i medju plecima Njegovim nastavace.
13. I za Josifa rece: Blagoslovena je zemlja njegova od Gospoda blagom s neba, rosom i iz dubine odozdo,
14. I blagom koje dolazi od sunca, i blagom koje dolazi od meseca.
15. I blagom starih brda i blagom vecnih humova.
16. I blagom na zemlji i obiljem njenim, i miloscu onog koji stoji u kupini. Neka to dodje ne glavu Josifu i na teme odvojenome izmedju brace svoje.
17. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima ce bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnostvo hiljada Jefremovih i hiljade Manasijine.
18. A za Zavulona rece: Veseli se Zavulone izlaskom svojim, i Isahare satorima svojim.
19. Narode ce sazvati na goru, onde ce prineti zrtve pravedne; jer ce obilje morsko sisati i skriveno blago u pesku.
20. A za Gada rece: Blagosloven je koji siri Gada; on nastava kao lav, i kida ruku i glavu.
21. Izabra sebi prvo, jer onde dobi deo od Onog koji dade zakon; zato ce ici s knezovima narodnim, i izvrsavati pravdu Gospodnju i sudove Njegove s Izrailjem.
22. A za Dana rece: Dan je lavic, koji ce iskakati iz Vasana.
23. I za Neftalima rece: Neftalime, siti milosti i puni blagoslova Gospodnjeg, zapad i jug uzmi.
24. I za Asira rece: Asir ce biti blagoslov mimo druge sinove, bice mio braci svojoj, zamakace u ulje nogu svoju.
25. Gvozdje i bronza bice pod obucom tvojom; i dokle traju dani tvoji trajace snaga tvoja.
26. Izrailju! Niko nije kao Bog, koji ide po nebu tebi u pomoc, i u velicanstvu svom na oblacima.
27. Zaklon je Bog vecni i pod misicom vecnom; On ce odagnati ispred tebe neprijatelje tvoje, i reci ce: Zatri!
28. Da bi nastavao Izrailj sam bezbrizno, izvor Jakovljev, u zemlji obilnoj zitom i vinom; i nebo ce njegovo pokropiti rosom.
29. Blago tebi narode Izrailju! Ko je kao ti, narod kog je sacuvao Gospod, stit pomoci tvoje, i mac slave tvoje? Neprijatelji ce se tvoji poniziti, a ti ces gaziti visine njihove.
