1. Cuj, Izrailju! Ti danas prelazis preko Jordana da udjes i nasledis narode vece i jace od sebe, gradove velike i ogradjene do neba.
2. Velik i visok narod, sinove Enakove, koje znas i za koje si slusao:
3. Znaj dakle danas da je Gospod Bog tvoj, koji ide pred tobom, oganj koji spaljuje; On ce ih istrebiti i On ce ih oboriti pred tobom, i izgnaces ih i istrebiti brzo, kao sto ti je kazao Gospod.
4. Kad ih Gospod Bog tvoj otera ispred tebe, nemoj da kazes u srcu svom: Za pravdu moju uvede me Gospod u ovu zemlju da je nasledim; jer Gospod tera one narode ispred tebe za nevaljalstvo njihovo!
5. Ne ides za pravdu svoju ni za cistotu srca svog da nasledis tu zemlju; nego za nevaljalstvo tih naroda Gospod Bog tvoj otera ih ispred tebe, i da odrzi rec za koju se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu.
6. Znaj, dakle, da ti Gospod Bog tvoj ne daje te dobre zemlje za pravdu tvoju da je nasledis, jer si tvrdovrat narod.
7. Pamti i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda Boga svog u pustinji; od onog dana kad izidjoste iz zemlje misirske pa dokle dodjoste na ovo mesto, nepokorni bejaste Gospodu.
8. I kod Horiva razgneviste Gospoda, i od gneva htede vas Gospod da istrebi.
9. Kad izidjoh na goru da primim ploce kamene, ploce zaveta, koji s vama ucini Gospod, tada stajah na gori cetrdeset dana i cetrdeset noci hleba ne jeduci ni vode pijuci.
10. I dade mi Gospod dve ploce kamene, ispisane prstom Gospodnjim, na kojima behu reci sve koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vaseg.
11. Posle cetrdeset dana i cetrdeset noci dade mi Gospod dve ploce kamene, ploce zavetne.
12. I rece mi Gospod: Ustani, sidji brze odavde; jer se pokvari narod tvoj koji si izveo iz Misira, sidjose brzo s puta koji im zapovedih, i nacinise sebi liven lik.
13. Jos mi rece Gospod govoreci: Pogledah ovaj narod, i eto je narod tvrdog vrata.
14. Pusti me da ih istrebim i ime njihovo zatrem pod nebom; a od tebe cu uciniti narod jaci i veci nego sto je ovaj.
15. I ja se vratih i sidjoh s gore, a gora ognjem gorase, i dve ploce zavetne behu mi u rukama.
16. I pogledah, a to zgresiste Gospodu Bogu svom salivsi sebi tele, i brzo sidjoste s puta koji vam bese zapovedio Gospod.
17. Tada uzeh one dve ploce i bacih ih iz ruku svojih, i razbih ih pred vama.
18. Potom padoh i lezah pred Gospodom kao pre, cetrdeset dana i cetrdeset noci, hleba ne jeduci ni vode pijuci, radi svih greha vasih, kojima se ogresiste ucinivsi sto je zlo pred Gospodom i razgnevivsi Ga.
19. Jer se bojah gneva i jarosti, kojom se bese Gospod razljutio na vas da vas istrebi; i uslisi me Gospod i tada.
20. Bese se Gospod i na Arona razgnevio veoma da ga htede ubiti; ali se molih tada i za Arona.
21. I uzeh greh vas koji uciniste, tele, i sazegoh ga ognjem, i razbih ga i satrh ga u prah, i prosuh prah njegov u potok, koji tece s one gore.
22. I u Taveri i u Masi i u Kivrot-Atavi gneviste Gospoda.
23. I kad vas posla Gospod u Kadis-Varniju govoreci: Idite i uzmite tu zemlju koju sam vam dao, opet se suprotiste reci Gospoda Boga svog, i ne verovaste Mu i ne poslusaste glas Njegov.
24. Nepokorni bejaste Gospodu od kad vas poznah.
25. Zato padoh i lezah pred Gospodom cetrdeset dana i cetrdeset noci, jer bese rekao Gospod da ce vas potrti.
26. I molih se Gospodu i rekoh: Gospode, Gospode! Nemoj potrti narod svoj i nasledstvo svoje, koje si izbavio velicanstvom svojim, koje si izveo iz Misira krepkom rukom.
27. Opomeni se sluga svojih Avrama, Isaka i Jakova, ne gledaj na tvrdju naroda ovog, na nevaljalstvo njegovo i na grehe njegove;
28. Da ne kazu koji zive u zemlji odakle si nas izveo: Nije ih mogao Gospod uvesti u zemlju koju im obeca, ili mrzeo je na njih, zato ih izvede da ih pobije u pustinji.
29. Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo silom svojom velikom i misicom svojom podignutom.
