1. Potom se vratismo, i idosmo u pustinju k Crvenom Moru, kao sto mi zapovedi Gospod, i obilazismo goru Sir dugo vremena.
2. I rece mi Gospod:
3. Dosta ste obilazili tu goru, obrnite se na sever.
4. I zapovedi narodu i reci: Sada cete preci preko medje brace svoje, sinova Isavovih, koji zive u Siru; i oni ce vas se bojati, ali se i vi dobro cuvajte.
5. Nemojte zametati boja sa njima, jer vam necu dati zemlje njihove ni stope, jer sam dao Isavu goru Sir u nasledstvo.
6. Jela kupujte od njih za novce, i jedite; i vodu kupujte od njih za novce, i pijte.
7. Jer te je Gospod Bog tvoj blagoslovio u svakom poslu ruku tvojih; i zna put tvoj po ovoj velikoj pustinji, i evo cetrdeset godina bese s tobom Gospod Bog tvoj, i nista ti nije nedostajalo.
8. I prodjosmo bracu svoju, sinove Isavove, koji zive u Siru, poljem od Elata i od Gesion-Gavera; i odande savivsi udarismo preko pustinje moavske.
9. I Gospod mi rece: Nemoj pakostiti Moavcima ni zametati boja sa njima, jer ti necu dati zemlje njihove u nasledstvo; jer dadoh sinovima Lotovim u nasledstvo Ar.
10. (Pre zivljahu onde Emeji, narod velik i jak i visok kao Enakimi;
11. O njima se mislilo da su divovi kao i Enakimi; ali ih Moavci zvahu Emeji.
12. I Horeji zivljahu pre u Siru, ali ih sinovi Isavovi isterase i istrebise ispred sebe i naselise se na njihovo mesto, kao sto ucini Izrailj u zemlji svog nasledstva koje mu dade Gospod.)
13. A sada ustanite i predjite preko potoka Zareda. I predjosmo preko potoka Zareda.
14. A vremena za koje idosmo od Kadis-Varnije pa dokle predjosmo preko potoka Zareda, bese trideset i osam godina, dokle ne izumre u logoru sav onaj narastaj, ljudi za vojsku, kao sto im se bese zakleo Gospod.
15. Jer i ruka Gospodnja bese protiv njih potiruci ih iz logora dokle ne pomrese.
16. I kad svi ti ljudi za vojsku pomrese u narodu,
17. Rece mi Gospod govoreci:
18. Ti ces danas preci preko medje moavske kod Ara;
19. I doci ces blizu sinova Amonovih; nemoj im pakostiti ni zametati boja sa njima, jer ti necu dati zemlje amonske u nasledstvo, jer je dadoh sinovima Lotovim u nasledstvo.
20. (I za nju se mislilo da je zemlja divovska; u njoj pre zivljahu divovi, koje Amonci zvahu Zamzumi.
21. Behu narod velik i jak i visok kao Enakimi; ali ih istrebi Gospod ispred njih, te oni preuzese zemlju njihovu i naselise se na njihovo mesto;
22. Kao sto ucini sinovima Isavovim, koji zivljahu u Siru, jer istrebi Horeje ispred njih, i preuzese zemlju njihovu i ostase na njihovom mestu do danas.
23. I Aveje, koji zivljahu u Asirotu pa do Gaze, istrebise Kaftoreji, koji izadjose od Kaftora, i naselise se na njihovo mesto.)
24. Ustanite, idite i predjite preko potoka Arnona; gle, dao sam ti u ruke Siona Amorejina, cara esevonskog i zemlju njegovu; pocni uzimati nasledstvo i zavojsti na nj.
25. Danas pocinjem zadavati strah i trepet od tebe narodima pod celim nebom; koji god cuju za te, drhtace i prepadace se od tebe.
26. I poslah poslenike iz pustinje Kedamota k Sionu, caru esevonskom s mirnim recima govoreci:
27. Da predjem preko tvoje zemlje; upravo cu putem ici, necu svrtati ni nadesno ni nalevo.
28. Hranu da mi dajes za novce da jedem, i vodu za novce da mi dajes da pijem, samo da prodjem pesice,
29. Kao sto mi ucinise sinovi Isavovi koji zive u Siru, i Moavci, koji zive u Aru, dokle ne predjem preko Jordana u zemlju koju nam daje Gospod Bog nas.
30. Ali ne hte Sion, car esevonski pustiti da prodjemo kroz njegovu zemlju, jer Gospod Bog tvoj ucini te otvrdnu duh njegov i srce njegovo posta uporno, da bi ga predao u tvoje ruke, kao sto se vidi danas.
31. I rece mi Gospod: Gledaj, poceh predavati tebi Siona i zemlju njegovu; pocni uzimati zemlju njegovu da je nasledis.
32. I izidje pred nas Sion i sav narod njegov na boj u Jasu.
33. I dade nam ga Gospod Bog nas, i ubismo ga sa sinovima njegovim i svim narodom njegovim.
34. I uzesmo tada sve gradove njegove, i pobismo ljude po svim tim gradovima, i zene i decu, ne ostavismo zivog nijednog.
35. Samo stoku zaplenismo za se i plen sto bese po gradovima koje uzesmo.
36. Od Aroira koji je na potoku Arnonu, i od grada koji je u dolini, pa do Galada ne bese grada koji bi nam odoleo: sve to dade nam Gospod Bog nas.
37. Samo k zemlji sinova Amonovih nisi pristupio niti ka kome kraju na potoku Javoku, ni ka gradovima u gori niti kome mestu sto je zabranio Gospod Bog nas.
