1. Ovo su reci koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, izmedju Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava,
2. Jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije.
3. A bese cetrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve sto mu bese zapovedio Gospod da im kaze,
4. Posto ubi Siona, cara amorejskog koji zivljase u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji zivljase u Astarotu i u Edrajinu.
5. S one strane Jordana u zemlji moavskoj poce Mojsije kazivati ovaj zakon govoreci:
6. Gospod Bog nas rece nam na Horivu govoreci: Dosta ste bili na ovoj gori.
7. Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata.
8. Eto, dao sam vam zemlju, udjite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vasim, Avramu, Isaku i Jakovu, da ce im je dati i semenu njihovom nakon njih.
9. I rekoh vam onda govoreci: Ne mogu vas nositi sam.
10. Gospod Bog vas umnozio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih.
11. Gospod Bog otaca vasih da vas umnozi jos hiljadu puta vise, i da vas blagoslovi kao sto vam je kazao.
12. Kako bih ja sam nosio muke vase, bremena vasa i raspre vase?
13. Dajte iz plemena svojih ljude mudre i veste i poznate da vam ih postavim za staresine.
14. Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se ucini sta si kazao.
15. Tada uzevsi staresine od plemena vasih, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za staresine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vasim.
16. I zapovedih onda sudijama vasim govoreci: Saslusavajte raspre medju bracom svojom i sudite pravo izmedju coveka i brata njegovog i izmedju dosljaka koji je s njim.
17. Ne gledajte ko je ko na sudu, saslusajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Boziji, a stvar koja bi vam bila teska iznesite preda me da je cujem.
18. I zapovedih vam onda sve sto cete ciniti.
19. Potom otisavsi od Horiva predjosmo svu onu pustinju veliku i strasnu, koju videste, iduci ka gori amorejskoj, kao sto nam zapovedi Gospod Bog nas, i dodjosmo do Kadis-Varnije.
20. Tada vam rekoh: Dodjoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog nas.
21. Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao sto ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plasi se.
22. A vi svi dodjoste k meni i rekoste: Da posaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim cemo ici i za gradove u koje cemo doci,
23. I to mi bi po volji, i uzeh izmedju vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog;
24. I oni se podigose i izisavsi na goru dodjose do potoka Eshola, i uhodise zemlju;
25. I nabrase roda one zemlje i donesose nam, i javise nam govoreci: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog nas.
26. Ali ne hteste ici nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog.
27. I vikaste u satorima svojim govoreci: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre.
28. Kuda da idemo? Braca nasa uplasise srce nase govoreci: Narod je veci i visi od nas, gradovi su veliki i ogradjeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde.
29. A ja vam rekoh: Ne plasite se i ne bojte ih se.
30. Gospod Bog vas, koji ide pred vama, On ce se biti za vas onako kako vam je ucinio u Misiru na vase oci,
31. I u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao sto covek nosi sina svog, celim putem kojim ste isli dokle dodjoste do ovog mesta.
32. Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom,
33. Koji idjase pred vama putem trazeci vam mesto gde biste stali, idjase nocu u ognju da vam svetli putem kojim biste isli, a danju u oblaku.
34. I cu Gospod glas reci vasih, i razgnevi se i zakle se govoreci:
35. Nijedan od ovog roda zlog nece videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da cu dati vasim ocima,
36. Osim Haleva, sina Jefonijinog; on ce je videti, i njemu cu dati zemlju po kojoj je isao, i sinovima njegovim, jer se sasvim drzao Gospoda.
37. Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i rece: Ni ti neces uci onamo.
38. Isus, sin Navin, koji te sluzi, on ce uci onamo, njega utvrdi; jer ce je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo.
39. A deca vasa, za koju rekoste da ce postati roblje, sinovi vasi, koji danas ne znaju ni sta je dobro ni sta je zlo, oni ce uci onamo, i njima cu je dati i oni ce je naslediti.
40. Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.
41. A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagresismo Gospodu; ici cemo i bicemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog nas. I uzevsi svaki svoje oruzje hteste izaci na goru.
42. A Gospod mi rece: Kazi im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam medju vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim.
43. I ja vam rekoh, ali ne poslusaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru.
44. Tada izidjose pred vas Amoreji, koji sedjahu u onoj planini, i pognase vas kao sto cine pcele, i pobise vas na Siru pa do Orme.
45. I vrativsi se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne poslusa glas vas niti okrete uho svoje k vama.
46. I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.
