1. A Korej, sin Isara sina Kata sina Levijevog, i Datan i Aviron sinovi Elijavovi, i Avnan sin Faleta sina Ruvimovog pobunise se,
2. I ustase na Mojsija, i s njima dvesta i pedeset ljudi izmedju sinova Izrailjevih, glavara narodnih, koji se sazivahu na zbor i behu ljudi znatni.
3. I skupise se na Mojsija i na Arona i rekose im: Dosta nek vam je; sav ovaj narod, svi su sveti, i medju njima je Gospod; zasto se vi podizete nad zborom Gospodnjim?
4. Kad to cu Mojsije, pade nicice.
5. Potom rece Koreju i svoj druzini njegovoj govoreci: Sutra ce pokazati Gospod ko je Njegov, i ko je svet, i koga je pustio k sebi, jer koga je izabrao onog ce pustiti k sebi.
6. Ovo ucinite: Uzmite kadionice, Korej sa svom druzinom svojom.
7. I metnite sutra u njih ognja i metnite u njih kada pred Gospodom, i koga izbere Gospod onaj ce biti svet. Dosta nek vam je, sinovi Levijevi!
8. I rece Mojsije Koreju: Cujte sinovi Levijevi!
9. Malo li vam je sto vas je Bog Izrailjev odvojio od zbora Izrailjevog pustivsi vas k sebi da vrsite sluzbu u satoru Gospodnjem i da stojite pred zborom i sluzite za nj?
10. Pustio je k sebi tebe i svu bracu tvoju, sinove Levijeve, s tobom, a vi trazite jos i svestenstvo?
11. Zato ti i sva druzina tvoja skupite se na Gospoda. Jer Aron sta je da vicete na nj?
12. I posla Mojsije da dozovu Datana i Avirona, sinove Elijavove. A oni odgovorise: Necemo da idemo.
13. Malo li je sto si nas izveo iz zemlje u kojoj tece mleko i med da nas pobijes u ovoj pustinji, nego jos hoces da vladas nad nama?
14. Jesi li nas odveo u zemlju gde tece mleko i med? I jesi li nam dao da imamo njive i vinograde? Hoces li oci ovim ljudima da iskopas? Necemo da idemo.
15. Tada se rasrdi Mojsije vrlo, i rece Gospodu: Nemoj pogledati na dar njihov; nijednog magarca nisam uzeo od njih, niti sam kome od njih ucinio kakvo zlo.
16. Potom rece Mojsije Koreju: Ti i svi tvoji stanite sutra pred Gospodom, ti i oni i Aron.
17. I uzmite svaki svoju kadionicu, i metnite u njih kada, i stanite pred Gospodom svaki sa svojom kadionicom, dvesta i pedeset kadionica, i ti i Aron, svaki sa svojom kadionicom.
18. I uzese svaki svoju kadionicu, i metnuvsi u njih ognja metnuse u njih kada, i stadose na vrata satora od sastanka s Mojsijem i Aronom.
19. A Korej sabra na njih sav zbor na vrata satora od sastanka; tada se pokaza slava Gospodnja svemu zboru.
20. I rece Gospod Mojsiju i Aronu govoreci:
21. Odvojte se iz tog zbora, da ih odmah satrem.
22. A oni padose nicice i rekose: Boze, Boze duhovima i svakom telu! Ovaj jedan zgresio, i na sav li ces se zbor gneviti?
23. Opet rece Gospod Mojsiju govoreci:
24. Reci zboru i kazi: Odstupite od satora Korejevog i Datanovog i Avironovog.
25. I ustavsi Mojsije otide k Datanu i Avironu, a za njim otidose staresine Izrailjeve.
26. I rece zboru govoreci: Odstupite od satora tih bezboznika, i ne dodevajte se niceg sto je njihovo, da ne izginete sa svih greha njihovih.
27. I odstupise sa svih strana od satora Korejevog i Datanovog I Avironovog; a Datan i Aviron izasavsi stadose svaki na vrata od satora svog sa zenama svojim i sa sinovima svojim i s decom svojom.
28. Tada rece Mojsije: Ovako cete poznati da me je Gospod poslao da cinim sva ova dela, i da nista ne cinim od sebe:
29. Ako ovi pomru kao sto mru svi ljudi, i ako budu pokarani kao sto bivaju pokarani svi ljudi, nije me poslao Gospod;
30. Ako li sta novo ucini Gospod, i zemlja otvori usta svoja i prozdre ih sa svim sto je njihovo, i sidju zivi u grob, tada znajte da su ovi ljudi uvredili Gospoda.
31. A kad izgovori reci ove, rasede se zemlja pod njima,
32. I otvorivsi zemlja usta svoja prozdre ih, i domove njihove i sve ljude Korejeve i sve blago njihovo.
33. I tako sidjose sa svim sto imahu zivi u grob, i pokri ih zemlja i nesta ih iz zbora.
34. A svi Izrailjci koji behu oko njih pobegose od vike njihove, jer govorahu: Da nas ne prozdre zemlja.
35. I izadje oganj od Gospoda, i sazeze onih dvesta i pedeset ljudi koji prinesose kad.
36. Tada rece Gospod Mojsiju govoreci:
37. Kazi Eleazaru, sinu Arona svestenika neka pokupi kadionice iz tog garista, i ugljevlje iz njih neka razbaci, jer su svete;
38. Kadionice onih koji ogresise duse svoje neka raskuju na ploce da se okuje oltar, jer kadise njima pred Gospodom, zato su svete, i neka budu sinovima Izrailjevim znak.
39. I pokupi Eleazar svestenik kadionice bronzane, kojima behu kadili oni sto izgorese, i raskovase ih na okov oltaru
40. Za spomen sinovima Izrailjevim, da ne pristupa niko drugi koji nije roda Aronovog da kadi pred Gospodom, da mu ne bude kao Koreju i druzini njegovoj, kao sto mu bese kazao Gospod preko Mojsija.
41. A sutradan vikase sav zbor sinova Izrailjevih na Mojsija i na Arona govoreci: Pobiste narod Gospodnji.
42. A kad se stecase narod na Mojsija i na Arona, pogledase na sator od sastanka, a to oblak na njemu, i pokaza se slava Gospodnja.
43. I dodje Mojsije i Aron pred sator od sastanka.
44. I rece Gospod Mojsiju govoreci:
45. Uklonite se iz tog zbora da ih odmah potrem. A oni padose nicice.
46. I rece Mojsije Aronu: Uzmi kadionicu, i metni u nju ognja s oltara, i metni kada, i idi brze ka zboru, i ocisti ih; jer gnev zestok izadje od Gospoda, i pomor poce.
47. I uzevsi Aron kadionicu, kao sto mu rece Mojsije, otrca usred zbora, i gle, pomor vec bese poceo u narodu; i okadiv ocisti narod.
48. I stajase medju mrtvima i zivima, i ustavi se pomor.
49. A onih koji pomrese od tog pomora bese cetrnaest hiljada i sedam stotina, osim onih sto izgibose s Koreja.
50. I vrati se Aron k Mojsiju na vrata satora od sastanka, kad se ustavi pomor.
