1. Tada se podize sav zbor i stade vikati, i narod plakase onu noc.
2. I vikahu na Mojsija i na Arona svi sinovi Izrailjevi; i sav zbor rece im: Kamo da smo pomrli u zemlji misirskoj ili da pomremo u ovoj pustinji!
3. Zasto nas vodi Gospod u tu zemlju da izginemo od maca, zene nase i deca nasa da postanu roblje? Nije li bolje da se vratimo u Misir?
4. I rekose medju sobom: Da postavimo staresinu, pa da se vratimo u Misir.
5. Tada Mojsije i Aron padose nicice pred svim zborom sinova Izrailjevih.
6. A Isus sin Navin i Halev sin Jefonijin izmedju onih sto uhodise zemlju razdrese haljine svoje,
7. I rekose svemu zboru sinova Izrailjevih govoreci: Zemlja koju prodjosmo i uhodismo, vrlo je dobra zemlja.
8. Ako smo mili Gospodu, On ce nas odvesti u tu zemlju, i dace nam je; a to je zemlja u kojoj tece mleko i med.
9. Samo se ne odmecite Gospoda, i ne bojte se naroda one zemlje; jer ih mozemo pojesti; odstupio je od njih zaklon njihov, a s nama je Gospod, ne bojte ih se.
10. Tada rece sav zbor da ih pobiju kamenjem; ali se pokaza slava Gospodnja svim sinovima Izrailjevim u satoru od sastanka.
11. I rece Gospod Mojsiju: Dokle ce me vredjati taj narod? Kad li ce mi verovati posle tolikih znaka sto sam ucinio medju njima?
12. Udaricu ga pomorom, i rasucu ga; a od tebe cu uciniti narod velik i jaci od ovog.
13. A Mojsije rece Gospodu: Ali ce cuti Misirci, izmedju kojih si izveo ovaj narod silom svojom,
14. I reci ce s ljudima ove zemlje, koji su culi da si Ti, Gospode, bio usred naroda i da si se ocima vidjao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si isao pred njima danu i u stupu ognjenom nocu;
15. Pa kad pobijes ovaj narod, sve do jednog, govorice narodi, koji su culi pripovest o Tebi, govoreci:
16. Nije mogao Gospod dovesti narod ovaj u zemlju koju im je sa zakletvom obecao, zato ih pobi u pustinji.
17. Neka se, dakle, proslavi sila Gospodnja, kao sto si rekao govoreci:
18. Gospod dugo ceka i obilan je miloscu, prasta bezakonje i greh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi bezakonje otacko na sinovima do treceg i cetvrtog kolena.
19. Oprosti bezakonje ovom narodu radi velike milosti svoje, kao sto si prastao narodu ovom od Misira dovde.
20. A Gospod rece: Prastam po reci tvojoj.
21. Ali tako ja ziv bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje,
22. Ti ljudi koji videse slavu moju i znake moje sto sam ucinio u Misiru i u ovoj pustinji, i kusase me vec deset puta, i ne poslusase reci moje,
23. Nece videti zemlje koju sa zakletvom obecah ocima njihovim, nece videti ni jedan od onih koji me uvredise.
24. A slugu svog Haleva, u kome bese drugi duh i koji se sasvim mene drzao, njega cu odvesti u zemlju u koju je isao, i seme ce je njegovo naslediti.
25. Ali Amalik i Hananej sede u dolini, zato se sutra vratite natrag, i idite u pustinju k crvenom moru.
26. Jos rece Gospod Mojsiju i Aronu govoreci:
27. Dokle ce taj zli zbor vikati na me, cuo sam viku sinova Izrailjevih, koji vicu na me.
28. Kazi im: Tako ja ziv bio, kaze Gospod, ucinicu vam onako kako ste govorili i ja cuh.
29. U ovoj ce pustinji popadati mrtva telesa vasa, i svi izmedju vas koji su izbrojani u svem broju vasem od dvadeset godina i vise, koji vikaste na me,
30. Necete uci u zemlju, za koju podigavsi ruku svoju zakleh se da cu vas naseliti u njoj, osim Haleva, sina Jefonijinog i Isusa, sina Navinog.
31. A decu vasu, za koju rekoste da ce postati roblje, njih cu odvesti, i oni ce poznati zemlju za koju vi ne marite.
32. A vasa telesa mrtva ce popadati u ovoj pustinji.
33. A deca vasa bice pastiri po pustinji cetrdeset godina, i nosice kar za preljube vase, dokle ne ispropadaju telesa vasa u pustinji.
34. Po broju dana, za koje uhodiste zemlju, cetrdeset dana, za svaki dan po godinu, nosicete grehe svoje, cetrdeset godina, i poznacete da sam prekinuo s vama.
35. Ja Gospod rekoh, i tako cu uciniti svemu tom zboru zlom, koji se sabrao na me: u pustinji ce propasti i tu pomreti.
36. A ljudi koje bese poslao Mojsije da uhode zemlju, i koji vrativsi se pobunise sav zbor da vice na nj, prosuvsi zao glas o zemlji,
37. Ti ljudi, koji prosuse zao glas o zemlji, pomrese od pomora pred Gospodom;
38. A Isus, sin Navin i Halev, sin Jefonijin ostase zivi izmedju ljudi koji su isli da uhode zemlju.
39. I Mojsije kaza sve ove reci svim sinovima Izrailjevim, i narod plaka veoma.
40. A sutradan ustavsi podjose navrh gore, i rekose: Evo nas, idemo na mesto za koje je govorio Gospod, jer zgresismo.
41. Ali Mojsije rece: Zasto prestupate zapovest Gospodnju? Od toga nece biti nista.
42. Ne idite gore, jer Gospod nije medju vama; nemojte da vas pobiju neprijatelji vasi.
43. Jer je Amalik i Hananej tamo pred vama, i izginucete od maca, jer odustaviste Gospoda, pa nece ni Gospod biti s vama.
44. Ali oni, ipak, navalise da idu navrh gore; ali kovceg zaveta Gospodnjeg i Mojsije ne izadjose iz logora.
45. Tada sidje Amalik i Hananej, koji zivljahu u onoj gori, i razbise ih i bacise dori do Orme.
