1. I stadose vikati Marija i Aron na Mojsija radi zene Madijanke, kojom se ozeni, jer se ozeni Madijankom.
2. I rekose: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to cu Gospod.
3. A Mojsije bese covek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.
4. I odmah rece Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dodjite vas troje u sator od sastanka. I otidose njih troje.
5. Tada sidje Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od satora. I viknu Arona i Mariju, i dodjose oboje.
6. I rece im: Cujte sada reci moje: prorok kad je medju vama, ja cu mu se Gospod javljati u utvari i govoricu s njim u snu.
7. Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom.
8. Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija?
9. I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.
10. I oblak se podize sa satora; i gle, Marija bese gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.
11. Tada rece Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meci na nas greha ovog, jer ludo ucinismo i zgresismo.
12. Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje.
13. I vapi Mojsije ka Gospodu govoreci: Boze, molim Ti se, isceli je.
14. A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlucena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena.
15. Tako bi Marija odlucena izvan logora sedam dana; i narod ne podje odande dokle Marija ne bi opet primljena.
