1. Posle stade se tuziti narod da mu je tesko; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod cu, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sazeze krajnje u logoru.
2. Tada zavapi narod k Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganj.
3. I prozva se ono mesto Tavera, jer se raspali na njih oganj Gospodnji.
4. A svetina sto bese medju njima, bese vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stadose plakati govoreci: Ko ce nas nahraniti mesa?
5. Opomenusmo se riba sto jedjasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog.
6. A sada posahnu dusa nasa, nema nista osim mane pred ocima nasim.
7. A mana bese kao seme korijandrovo, a boja mu bese kao boja u bdela.
8. I izlazase narod, te kupljahu, i meljahu na zrvnjima ili tucahu u stupama, i kuvahu u kotlu, ili mesahu pogace; a ukus joj bese kao ukus od novog ulja.
9. I kad padase rosa po logoru nocu, padase s njom i mana.
10. I cu Mojsije gde narod place u porodicama svojim, svaki na vratima od satora svog; i Gospod se razgnevi vrlo, i Mojsiju bi tesko.
11. Pa rece Mojsije Gospodu: Zasto ucini takvo zlo sluzi svom? I zasto ne nadjoh milosti pred Tobom, nego metnu na me teret svega naroda ovog?
12. Eda li ja zaceh sav ovaj narod? Eda li ga ja rodih, kad mi kazes: Iznesi ga u narucju svom, kao sto nosi dojilja dete, u onu zemlju za koju si se zakleo ocima njihovim.
13. Otkuda meni mesa da dam svemu ovom narodu? Jer placu preda mnom govoreci: Daj nam mesa da jedemo.
14. Ne mogu ja sam nositi sav narod ovaj, jer je tesko za mene.
15. Ako ces tako ciniti sa mnom, ubij me bolje, ako sam nasao milost pred Tobom, da ne gledam zlo svoje.
16. A Gospod rece Mojsiju: Saberi mi sedamdeset ljudi izmedju staresina Izrailjevih, koje znas da su staresine narodu i upravitelji njegovi, i dovedi ih k satoru od sastanka, neka onde stanu s tobom.
17. Tada cu sici i govoriti onde s tobom, i uzecu od duha koji je na tebi i metnucu na njih, da nose s tobom teret narodni i da ne nosis ti sam.
18. A narodu reci: Pripravite se za sutra da jedete mesa, jer plakaste da Gospod cu, i rekoste: Ko ce nas nahraniti mesa? Jer nam dobro bese u Misiru. Dace vam, dakle, Gospod mesa i jescete.
19. Necete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana;
20. Nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato sto odbaciste Gospoda koji je medju vama i plakaste pred Njim govoreci: Zasto izidjosmo iz Misira?
21. A Mojsije rece: Sest stotina hiljada pesaka ima naroda, u kome sam, pa Ti kazes: Dacu im mesa da jedu ceo mesec dana.
22. Eda li ce im se poklati ovce i goveda da im dostane? Ili ce im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?
23. A Gospod rece Mojsiju: Zar ruka Gospodnja nece biti dovoljna? Videces hoce li biti sta ti rekoh ili nece.
24. I Mojsije izidje i rece narodu reci Gospodnje; i sabra sedamdeset ljudi izmedju staresina narodnih, i postavi ih oko satora.
25. I Gospod sidje u oblaku i govori k njemu, i uzevsi od duha koji bese na njemu metnu na onih sedamdeset ljudi staresina; i kad duh dodje na njih, prorokovahu, ali vise nikad.
26. A dva coveka ostase u logoru, jednom bese ime Eldad, a drugom Modad, na koje dodje duh, jer i oni behu zapisani, ali ne dodjose k satoru, i stadose prorokovati u logoru.
27. I dotrca momak, te javi Mojsiju govoreci: Eldad i Modad prorokuju u logoru.
28. A Isus, sin Navin, sluga Mojsijev, jedan od momaka njegovih, rece govoreci: Mojsije, gospodaru moj, zabrani im.
29. A Mojsije mu odgovori: Zar zavidis mene radi? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!
30. Potom se vrati Mojsije u logor sa staresinama Izrailjevim.
31. Tada se podize vetar od Gospoda, i potera od mora prepelice, i razasu ih po logoru na dan hoda odovuda i na dan hoda odonuda oko logora, na dva lakta od zemlje.
32. I ustavsi narod ceo onaj dan i svu noc i ceo drugi dan kupljase prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i povesase ih sebi redom oko logora.
33. Ali meso jos im bese u zubima, joste ga ne pojedose, a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim.
34. I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer onde ukopase narod koji se bese polakomio.
35. I podje narod od Kivrot-Atave u Asirot, i stadose u Asirotu.
