1. Jos rece Gospod Mojsiju u pustinji sinajskoj druge godine po izlasku njihovom iz zemlje misirske prvog meseca, govoreci:
2. Neka slave sinovi Izrailjevi pashu u odredjeno vreme.
3. Cetrnaestog dana ovog meseca uvece slavite je u odredjeno vreme, po svim zakonima i po svim uredbama njenim slavite je.
4. I rece Mojsije sinovima Izrailjevim da slave pashu.
5. I slavite pashu prvog meseca cetrnaestog dana uvece u pustinji sinajskoj; kako bese Gospod zapovedio Mojsiju, sve onako ucinise sinovi Izrailjevi.
6. A behu neki koji se oskvrnise o mrtvaca te ne mogahu slaviti pashe onaj dan; i dodjose isti dan pred Mojsija i pred Arona;
7. I rekose mu ljudi oni: Mi smo necisti od mrtvaca; zasto da nam nije slobodno prineti zrtvu Gospodu u vreme zajedno sa sinovima Izrailjevim?
8. A Mojsije im rece: Stanite da cujem sta ce zapovediti Gospod za vas.
9. A Gospod rece Mojsiju govoreci:
10. Kazi sinovima Izrailjevim i reci: Ko bi bio necist od mrtvaca ili bi bio na dalekom putu izmedju vas ili izmedju vaseg natrazja, neka slavi pashu Gospodu,
11. Drugog meseca cetrnaestog dana uvece neka je slave s presnim hlebom i s gorkim zeljem neka je jedu.
12. Neka ne ostavljaju od nje nista do jutra i kosti da joj ne prelome, po svemu zakonu za pashu neka je slave.
13. A ko je cist i nije na putu, pa bi propustio slaviti pashu, da se istrebi dusa ona iz naroda svog, jer ne prinese Gospodu zrtve na vreme, greh svoj neka nosi onaj covek.
14. I ako bi medju vama ziveo stranac i slavio bi pashu Gospodu, po zakonu i uredbi za pashu neka je slavi; a zakon da vam je jednak i strancu i onome ko se rodio u zemlji.
15. A u koji dan bi podignut sator, pokri oblak sator nad naslonom od svedocanstva; a uvece bese nad satorom kao oganj do jutra.
16. Tako bese jednako: oblak ga zaklanjase, ali nocu bese kao oganj.
17. I kad bi se oblak podigao iznad satora, tada polazahu sinovi Izrailjevi, a gde bi stao oblak, onde se zaustavljahu sinovi Izrailjevi.
18. Po zapovesti Gospodnjoj polazahu sinovi Izrailjevi, i po zapovesti Gospodnjoj ustavljahu se; dokle god stajase oblak nad satorom, oni stajahu u logoru,
19. I kad oblak dugo stajase nad satorom, tada svrsivahu sinovi Izrailjevi sta treba svrsivati Gospodu i ne polazahu.
20. I kad oblak bese nad satorom malo dana, po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logoru i po zapovesti Gospodnjoj polazahu.
21. Kad bi, pak, oblak stajao od vecera do jutra, a ujutro bi se podigao oblak, tada polazahu; bilo danju ili nocu, kad bi se oblak podigao, oni polazahu.
22. Ako li bi dva dana ili mesec dana ili godinu oblak stajao nad satorom, stajahu u logoru sinovi Izrailjevi i ne polazahu, a kako bi se podigao, oni polazahu.
23. Po zapovesti Gospodnjoj stajahu u logor, i po zapovesti Gospodnjoj polazahu; i svrsivahu sta treba svrsivati Gospodu, kao sto bese zapovedio Gospod preko Mojsija.
