1. I rece Gospod Mojsiju govoreci:
2. Zapovedi sinovima Izrailjevim neka isteraju iz logora sve gubave i sve kojima tece seme i sve koji su se oskvrnili o mrtvaca,
3. Bio covek ili zena, isterajte, iza logora isterajte ih, da ne skvrne logora onima medju kojima nastavam.
4. I ucinise tako sinovi Izrailjevi, i isterase ih iz logora, kako Gospod kaza Mojsiju, tako ucinise sinovi Izrailjevi.
5. Jos rece Gospod Mojsiju govoreci:
6. Reci sinovima Izrailjevim: Covek ili zena kad ucini kakav greh ljudski, te zgresi Gospodu, i bude ona dusa kriva,
7. Tada neka priznadu greh koji su ucinili, i ko je kriv neka vrati celo cim je kriv i nek dometne odozgo peti deo i da onome kome je skrivio.
8. I ako onaj nema nikoga kome bi pripala naknada za stetu, neka se da Gospodu i neka bude svesteniku osim ovna za ociscenje kojim ce ga ocistiti.
9. Tako i svaki prinos izmedju svih stvari koje posvecuju sinovi Izrailjevi i donose svesteniku, njegov neka bude;
10. I sta god ko posveti, neka je njegovo, i sta god ko da svesteniku, neka je njegovo.
11. Jos rece Gospod Mojsiju govoreci:
12. Kazi sinovima Izrailjevim i reci im: Cija bi zena zastranila te bi mu zgresila,
13. I drugi bi je oblezao, a muz njen ne bi znao, nego bi ona zatajila da se oskvrnila, i ne bi bilo svedoka na nju, niti bi se zatekla,
14. A njemu bi dosla sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sumnjao na svoju zenu, a ona bi bila oskvrnjena; ili bi mu dosla sumnja ljubavna te bi iz ljubavi sumnjao na svoju zenu, a ona ne bi bila oskvrnjena,
15. Onda neka muz dovede zenu svoju k svesteniku, i neka donese za nju prinos njen, deseti deo efe brasna jecmenog, ali neka ga ne polije uljem i neka ne metne na nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu, dar za spomen da se spomene greh;
16. I neka je svestenik privede i postavi pred Gospodom.
17. I neka uzme svestenik svete vode u sud zemljani; i praha s poda u satoru neka uzme i uspe u vodu.
18. I postavivsi svestenik zenu pred Gospodom neka joj otkrije glavu i metne joj na ruke dar za spomen koji je dar za sumnju ljubavnu; a svestenik neka drzi u ruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo.
19. I neka svestenik zakune zenu, i rece joj: Ako nije niko spavao s tobom, i ako nisi zastranila od muza svog na necistotu, neka ti ne bude nista od ove vode gorke, koja nosi prokletstvo.
20. Ako li si zastranila od muza svog i oskvrnila se, i kogod drugi osim muza tvog spavao s tobom,
21. Tada svestenik zaklinjuci zenu neka je prokune i rece zeni: Da te Gospod postavi za uklin i za kletvu u narodu tvom ucinivsi da ti bedro spadne a trbuh otece.
22. I neka ti ova voda prokleta udje u creva da ti otece trbuh i da ti bedro spadne. A zena neka rece: Amin, amin.
23. Tada neka napise svestenik te kletve u knjigu, i neka ih spere vodom gorkom.
24. I neka da zeni da se napije gorke vode proklete da udje u nju voda prokleta i bude gorka.
25. I neka uzme svestenik iz ruku zeni dar za sumnju ljubavnu, i obrne dar pred Gospodom i prinese ga na oltaru.
26. I neka uzme svestenik u saku od dara njenog spomen, i zapali na oltaru, pa onda neka da zeni vodu da popije.
27. A kad joj da vodu da pije, ako se bude oskvrnila i ucinila neveru muzu svom, onda ce uci voda prokleta u nju i postace gorka, i trbuh ce joj oteci i spasti bedro, i ona ce zena postati uklin u narodu svom.
28. Ako li se ne bude oskvrnila zena, nego bude cista, nece joj biti nista i imace dece.
29. Ovo je zakon za sumnju ljubavnu, kad zena zastrani od muza svog i oskvrni se;
30. Ili kad kome dodje sumnja ljubavna te posumnja iz ljubavi na zenu svoju i postavi je pred Gospodom i svrsi joj svestenik sve po ovom zakonu.
31. I muz da je prost od greha, ali zena da nosi svoje bezakonje.
