1. I rece Gospod Mojsiju govoreci:
2. Kazi Aronu i sinovima njegovim da se cuvaju od svetih stvari sinova Izrailjevih, da ne bi oskvrnili sveto ime moje u onom sto mi oni posvecuju; ja sam Gospod.
3. Reci im: Ko bi god iz semena vaseg od kolena na koleno pristupio k svetim stvarima, koje bi posvetili sinovi Izrailjevi Gospodu, kad je necistota njegova na njemu, taj neka se istrebi ispred lica mog; ja sam Gospod.
4. Ko bi god iz semena Aronovog bio gubav ili bi islo seme od njega, neka ne jede svete stvari dokle ne bude cist; tako i koji bi se dotakao koga necistog od mrtvog tela ili onog od koga je izaslo seme,
5. Ili ko bi se dotakao cega sto gamize po zemlji, od cega bi se oskvrnio, ili coveka od kog bi se oskvrnio kakve mu drago necistote njegove,
6. Ko bi se dotakao takvog cega, bice necist do vecera; zato neka ne jede svete stvari ako ne okupa telo svoje u vodi.
7. A kad zadje sunce, bice cist, i onda moze jesti od svetih stvari; jer mu je hrana.
8. Mrcino ili sta raskine zverka neka ne jede, da se njim ne skvrni; ja sam Gospod.
9. Tako neka drze sta sam uredio da se drzi, da ne navuku na se greha i ne umru od njega oskvrnivsi se. Ja sam Gospod koji ih posvecujem.
10. Niko drugi da ne jede svete stvari, ni ukucanin svestenikov ni nadnicar da ne jede svete stvari.
11. A kad svestenik kupi koga za novce, taj neka ih jede, i koji se rodi u kuci njegovoj; oni neka jedu jelo njegovo.
12. Ali kci svestenicka kad se uda za coveka drugog plemena, ona da ne jede od zrtava podignutih svetih stvari.
13. A kci svestenicka ako obudovi, ili je pusti muz, ako nema poroda, neka se vrati kuci oca svog kao sto je bila u detinjstvu svom, hleb oca svog neka jede; ali niko drugog plemena da ga ne jede.
14. A ko bi nehotice jeo svetu stvar, neka dometne peti deo i naknadi svesteniku svetu stvar.
15. Da ne bi oskvrnili svete stvari sinova Izrailjevih, koje prinose Gospodu,
16. I da ne bi navlacili na njih kar za prestup jeduci svete stvari njihove, jer sam ja Gospod, koji ih posvecujem.
17. Jos rece Gospod Mojsiju govoreci:
18. Kazi Aronu i sinovima njegovim i svim sinovima Izrailjevim i reci im: Ko god od doma Izrailjevog ili od stranaca koji su u Izrailju hoce da prinese zrtvu svoju po kakvom god zavetu svom, ili od dobre volje svoje dar, sto se prinosi Gospodu na zrtvu paljenicu,
19. Neka prinese drage volje musko zdravo od goveda ili od ovaca ili od koza.
20. Na cem bi bila mana, ono ne prinosite, jer vam se ne bi primilo.
21. I kad ko hoce da prinese zrtvu zahvalnu Gospodu, izvrsavajuci zavet ili od svoje volje dajuci dar, od goveda ili od sitne stoke, neka bude zdravo, da bi bilo primljeno; nikakve mane da nema na njemu.
22. Slepo, ili kome je sta slomljeno ili odbijeno, ni gutavo, ni krastavo ni lisajivo, sta je takvo ne prinosite Gospodu, i ne mecite ih na oltar Gospodnji na zrtvu ognjenu.
23. A vola ili ovcu ili kozu sa udom kojim prevelikim ili premalim mozes prineti za dobrovoljni dar; ali za zavet nece se primiti.
24. Ujalovljeno uvrtanjem, tucenjem, kidanjem ili rezanjem, ne prinosite Gospodu; i ne cinite to u zemlji svojoj.
25. I iz ruke tudjinske nemojte uzimati ni jedne stvari da prinesete hleb Bogu svom; jer je kvar njihov u njima; imaju manu, nece vam se primiti.
26. Jos rece Gospod Mojsiju govoreci:
27. Tele i jagnje i jare kad se omladi, neka bude sedam dana kod majke svoje, pa od osmog dana i posle bice ugodno za zrtvu ognjenu Gospodu.
28. A kravu ni ovcu ni kozu ne koljite u jedan dan s mladetom njenim.
29. I kad prinosite Gospodu zrtvu radi hvale, prinesite je dragovoljno.
30. Neka se jede istog dana, i ne ostavljajte nista do jutra; ja sam Gospod.
31. Zato drzite zapovesti moje, i vrsite ih; ja sam Gospod.
32. I nemojte skvrniti sveto ime moje, i ja cu se svetiti medju sinovima Izrailjevim; ja sam Gospod, koji vas posvecujem.
33. Koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; ja sam Gospod.
