1. I rece Gospod Mojsiju: Idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreci: Semenu tvom dacu je.
2. I poslacu pred tobom andjela, i izagnacu Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.
3. I odvesce vas u zemlju gde tece mleko i med; jer necu sam ici s tobom zato sto si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.
4. A narod cuvsi ovu zlu rec ozalosti se, i niko ne metnu na se svog nakita.
5. Jer Gospod rece Mojsiju: Kazi sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat; doci cu casom usred tebe, i istrebicu te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znacu sta cu ciniti s tobom.
6. I poskidase sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.
7. A Mojsije uze sator i razape ga sebi iza logora daleko, i nazva ga sator od sastanka, i ko god trazase Gospoda, dolazase k satoru od sastanka iza logora.
8. I kad Mojsije idjase u sator, sav narod ustajase, i svak stajase na vratima svog satora, i gledahu za Mojsijem dok ne udje u sator.
9. A kad Mojsije ulazase u sator, spustase se stup od oblaka i ustavljase se na vratima od satora, i Gospod govorase s Mojsijem.
10. I sav narod videci stup od oblaka gde stoji na vratima od satora, ustajase sav narod, i svak se klanjase na vratima od svog satora.
11. I Gospod govorase s Mojsijem licem k licu kao sto govori covek s prijateljem svojim. Potom se vracase Mojsije u logor, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlazase iz satora.
12. I rece Mojsije Gospodu: Gledaj, Ti mi kazes: Vodi taj narod. A nisi mi kazao koga ces poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i nasao si milost preda mnom.
13. Ako sam dakle nasao milost pred Tobom, pokazi mi put svoj, da Te poznam i nadjem milost pred Tobom; i vidi da je ovaj narod Tvoj narod.
14. I rece Gospod: Moje ce lice ici napred, i dacu ti odmor.
15. A Mojsije mu rece: Ako nece ici napred lice Tvoje, nemoj nas kretati odavde.
16. Jer po cemu ce se poznati da smo nasli milost pred Tobom, ja i narod Tvoj? Zar ne po tome sto Ti ides s nama? Tako cemo se razlikovati ja i narod Tvoj od svakog naroda na zemlji.
17. A Gospod rece Mojsiju: Ucinicu i to sto si kazao, jer si nasao milost preda mnom i znam te po imenu.
18. Opet rece Mojsije: Molim Te, pokazi mi slavu svoju.
19. A Gospod mu rece: Ucinicu da prodje sve dobro moje ispred tebe, i povikacu po imenu: Gospod pred tobom. Smilovacu se kome se smilujem, i pozalicu koga pozalim.
20. I rece: Ali neces moci videti lice moje, jer ne moze covek mene videti i ostati ziv.
21. I rece Gospod: Evo mesto kod mene, pa stani na stenu.
22. I kad stane prolaziti slava moja, metnucu te u raselinu kamenu, i zaklonicu te rukom svojom dok ne prodjem.
23. Potom cu dignuti ruku svoju, i videces me s ledja, a lice se moje ne moze videti.
