1. I rece Gospod Mojsiju govoreci:
2. Posveti mi svakog prvenca, sta god otvara matericu u sinova Izrailjevih, i od ljudi i od stoke; jer je moje.
3. I Mojsije rece narodu: Pamtite ovaj dan, u koji izidjoste iz Misira, iz doma ropskog, jer vas rukom krepkom izvede Gospod odande; neka se dakle ne jede nista s kvascem.
4. Danas izlazite, meseca Aviva;
5. Pa kad te Gospod uvede u zemlju hananejsku i hetejsku i amorejsku i jevejsku i jevusejsku, za koju se zakleo ocima tvojim da ce ti je dati, zemlju u kojoj tece mleko i med, tada da sluzis sluzbu ovu ovog meseca;
6. Sedam dana jedi hlebove presne, a sedmi dan neka je praznik Gospodnji.
7. Hlebovi presni da se jedu sedam dana, i da se ne vidi u tebe nista s kvascem, niti da se vidi u tebe kvasac u celom kraju tvom.
8. I kazaces sinu svom u taj dan govoreci: Ovo je za ono sto mi je ucinio Gospod kad sam izlazio iz Misira.
9. I neka ti bude kao znak na ruci tvojoj i kao spomen pred ocima tvojim, da ti zakon Gospodnji bude u ustima; jer te je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira.
10. Zato vrsi zakon ovaj na vreme, od godine do godine.
11. I kad te uvede Gospod u zemlju hananejsku, kao sto se zakleo tebi i tvojim ocima, i da ti je,
12. Odvajaces Gospodu sta god otvara matericu, i od stoke tvoje sta god otvara matericu, sta je musko, da bude Gospodu.
13. A svako magare prvence otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio, slomi mu vrat. Ali svakog prvenca covecjeg izmedju sinova svojih otkupi.
14. A kad te zapita sin tvoj unapred govoreci: Sta je to? Reci mu: Rukom krepkom izvede nas Gospod iz Misira, iz doma ropskog.
15. Jer kad otvrdnu Faraon, te nas ne hte pustiti, pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca covecjeg do prvenca od stoke; zato prinosim Gospodu sve musko sto otvara matericu, a svakog prvenca sinova svojih otkupljujem.
16. I to neka ti je kao znak na ruci i kao poceonik medju ocima tvojim, da nas je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira.
17. A kad Faraon pusti narod, ne odvede ih Bog putem k zemlji filistejskoj, ako i bese kraci, jer Bog rece: Da se ne pokaje narod kad vidi rat, i ne vrati se u Misir.
18. Nego Bog zavede narod putem preko pustinje na Crvenom Moru. A vojnickim redom izidjose sinovi Izrailjevi iz zemlje misirske.
19. I Mojsije uze kosti Josifove sa sobom; jer bese zakleo sinove Izrailjeve rekavsi: Zaista ce vas pohoditi Bog, a tada iznesite kosti moje odavde sa sobom.
20. Tako otisavsi iz Sohota stadose u logor u Etamu, nakraj pustinje.
21. A Gospod idjase pred njima danju u stupu od oblaka vodeci ih putem, a nocu u stupu od ognja svetleci im, da bi putovali danju i nocu.
22. I ne uklanjase ispred naroda stup od oblaka danju ni stup od ognja nocu.
