1. A Gospod rece Mojsiju: Jos cu jedno zlo pustiti na Faraona i na Misir, pa ce vas onda pustiti; pustice sasvim, i jos ce vas terati.
2. A sada kazi narodu neka svaki covek iste u suseda svog i svaka zena u susede svoje nakita srebrnih i nakita zlatnih.
3. I Gospod ucini te narod nadje ljubav u Misiraca; i sam Mojsije bese vrlo velik covek u zemlji misirskoj kod sluga Faraonovih i kod naroda.
4. I rece Mojsije: Ovako veli Gospod: Oko ponoci proci cu kroz Misir,
5. I pomrece svi prvenci u zemlji misirskoj, od prvenca Faraonovog, koji htede sedeti na prestolu njegovom, do prvenca sluskinje za zrvnjem, i od stoke sta je god prvenac.
6. I bice vika velika po svoj zemlji misirskoj, kakve jos nije bilo niti ce je kad biti.
7. A kod sinova Izrailjevih nigde nece ni pas jezikom svojim maci ni medju ljudima ni medju stokom, da znate da je Gospod ucinio razliku izmedju Izrailjaca i Misiraca.
8. I doci ce sve te sluge tvoje k meni, i poklonice mi se govoreci: Idi, i ti i sav narod koji je pristao za tobom. I onda cu izaci. I otide Mojsije od Faraona s velikim gnevom.
9. A Gospod rece Mojsiju: Nece vas poslusati Faraon, da bih umnozio cudesa svoja u zemlji misirskoj.
10. I Mojsije i Aron ucinise sva ova cudesa pred Faraonom, a Gospod ucini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve iz zemlje svoje.
