1. A Gospod rece Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja ucinio da otvrdne srce njegovo i srce sluga njegovih, da ucinim ove znake svoje medju njima,
2. I da pripovedas sinovima svojim i unucima svojim sta ucinih u Misiru i kakve znake svoje pokazah na njima, da biste znali da sam ja Gospod.
3. I otide Mojsije i Aron k Faraonu, i rekose mu: Ovako veli Gospod Bog jevrejski: Dokle ces se protiviti da se ne ponizis preda mnom? Pusti narod moj da mi posluzi.
4. Jer ako neces pustiti narod moj, evo sutra cu naneti skakavce na zemlju tvoju;
5. I pokrice svu zemlju da se nece videti zemlja, i pojesce ostatak sto se sacuvao, koji vam je ostao iza grada, i pojesce sva drveta sto vam rastu u polju.
6. I napunice ih se kuce tvoje i kuce svih sluga tvojih i kuce svih Misiraca, sta nisu videli oci tvoji ni oci otaca tvojih, otkako su postali na zemlji do danas. I okrenuvsi se otide od Faraona.
7. A sluge rekose Faraonu: Dokle ce nas taj muciti? Pusti ih neka posluze Gospodu Bogu svom. Zar jos ne vidis gde propade Misir?
8. I dozvase opet Mojsija i Arona pred Faraona, i rece im: Idite, posluzite Gospodu Bogu svom. A koji su sto ce ici?
9. A Mojsije rece: S decom svojom i sa starcima svojim ici cemo, sa sinovima svojim i sa kcerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom ici cemo, jer imamo praznik Gospodnji.
10. A on im rece: Tako bio Gospod s vama, kako cu vas ja pustiti s decom vasom! Vidite da zlo mislite.
11. Nece biti tako; nego vi ljudi idite i posluzite Gospodu, jer to istete. I otera ih od sebe Faraon.
12. Tada rece Gospod Mojsiju: Pruzi ruku svoju na zemlju misirsku, da dodju skakavci na zemlju misirsku i pojedu sve bilje po zemlji, sta god osta iza grada.
13. I pruzi Mojsije stap svoj na zemlju misirsku, i Gospod navede ustoku na zemlju, te duva celi dan i celu noc; a kad svanu, donese ustoka skakavce.
14. I dodjose skakavci na svu zemlju misirsku, i popadase po svim krajevima misirskim silni veoma, kakvih pre nikada nije bilo niti ce kad biti onakvih.
15. I pokrise svu zemlju, da se zemlja ne vidjase, i pojedose svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, sto osta iza grada, i ne osta nista zeleno od drveta i od bilja poljskog u svoj zemlji misirskoj.
16. Tada Faraon brze dozva Mojsija i Arona, i rece: Zgresih Gospodu Bogu vasem i vama.
17. Ali mi jos sada samo oprosti greh moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt.
18. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
19. I okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u Crveno more, i ne osta nijedan skakavac u celoj zemlji misirskoj.
20. Ali Gospod ucini te otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti sinove Izrailjeve.
21. I rece Gospod Mojsiju: Pruzi ruku svoju k nebu, i bice tama po zemlji misirskoj takva da ce je pipati.
22. I Mojsije pruzi ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji misirskoj za tri dana.
23. Ne vidjahu jedan drugog, i niko se ne mace s mesta gde bese za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim.
24. Tada Faraon dozva Mojsija, i rece: Idite, posluzite Gospodu; samo stoka vasa sitna i krupna neka ostane, a deca vasa neka idu s vama.
25. A Mojsije rece: Treba da nam das i sta cemo prineti i sazeci na zrtvu Gospodu Bogu svom;
26. Zato i stoka nasa nek ide s nama, da ne ostane ni papka, jer izmedju nje treba da uzmemo cim cemo posluziti Gospodu Bogu svom, a ne znamo kojim cemo posluziti Gospodu dokle ne dodjemo onamo.
27. Ali Gospod ucini te otvrdnu srce Faraonu, i ne hte ih pustiti.
28. I rece mu Faraon: Idi od mene, i cuvaj se da mi vise ne dodjes na oci, jer ako mi dodjes na oci, poginuces.
29. A Mojsije rece: Pravo si kazao; necu ti vise doci na oci.
