1. I rece Gospod Mojsiju: Idi k Faraonu, i reci mu: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj, da mi posluzi.
2. Ako li neces pustiti, evo cu moriti svu zemlju zabama.
3. I reka ce se napuniti zaba, i one ce izaci i skakati tebi po kuci i po kleti gde spavas i po postelji tvojoj i po kucama sluga tvojih i naroda tvog i po pecima tvojim i po nacvama tvojim;
4. I na tebe i na narod tvoj i na sve sluge tvoje skakace zabe.
5. I rece Gospod Mojsiju: Kazi Aronu: Pruzi ruku svoju sa stapom svojim na reke i na potoke i na jezera, i ucini nek izadju zabe na zemlju misirsku.
6. I pruzi Aron ruku svoju na vode misirske, i izadjose zabe i pokrise zemlju misirsku.
7. Ali i vracari misirski ucinise tako svojim vracanjem, ucinise te izadjose zabe na zemlju misirsku.
8. A Faraon dozva Mojsija i Arona i rece: Molite Gospoda da ukloni zabe od mene i od naroda mog, pak cu pustiti narod da prinesu zrtvu Gospodu.
9. A Mojsije rece Faraonu: Cast da ti je nada mnom! Dokle da mu se molim za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da odbije zabe od tebe i iz kuca tvojih, i samo u reci da ostanu?
10. A on rece: Do sutra. A Mojsije rece: Bice kako si kazao, da poznas da niko nije kao Gospod Bog nas.
11. Otici ce zabe od tebe i iz kuca tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvog; samo ce u reci ostati.
12. I otide Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za zabe koje bese pustio na Faraona.
13. A Gospod ucini po reci Mojsijevoj; i pocrkase zabe, i oprostise ih se kuce i sela i polja.
14. I na gomile ih grtahu, da je smrdela zemlja.
15. A kad Faraon vide gde odahnu, otvrdnu mu srce, i ne poslusa ih, kao sto bese kazao Gospod.
16. A Gospod rece Mojsiju: Kazi Aronu: Pruzi stap svoj, i udari po prahu na zemlji, nek se pretvori u usi po svoj zemlji misirskoj.
17. I ucinise tako: Aron pruzi ruku svoju sa stapom svojim, i udari po prahu na zemlji, i postase usi po ljudima i po stoci, sav prah na zemlji pretvori se u usi po celoj zemlji misirskoj.
18. A gledase i vracari misirski vracanjem svojim da ucine da postanu usi, ali ne mogose. I behu usi po ljudima i po stoci.
19. I rekose vracari Faraonu: Ovo je prst Bozji. Ali opet otvrdnu srce Faraonu, te ih ne poslusa kao sto bese kazao Gospod.
20. A Gospod rece Mojsiju: Ustani rano i izadji pred Faraona, evo, on ce izaci k vodi, pa mu reci: Ovako veli Gospod: Pusti narod moj da mi posluzi.
21. Ako li ne pustis narod moj, evo, pusticu na tebe i na sluge tvoje i na narod tvoj i na kuce tvoje svakojake bubine, i napunice se bubina kuce misirske i zemlja na kojoj su.
22. Ali cu u taj dan odvojiti zemlju gesemsku, gde zivi moj narod, i onde nece biti bubina, da poznas da sam ja Gospod na zemlji.
23. I postavicu razliku izmedju naroda svog i naroda tvog. Sutra ce biti znak taj.
24. I ucini Gospod tako, i dodjose silne bubine u kucu Faraonovu i u kuce sluga njegovih i u svu zemlju misirsku, da se sve u zemlji pokvari od bubina.
25. I Faraon dozva Mojsija i Arona, i rece im: Idite, prinesite zrtvu Bogu svom ovde u zemlji.
26. A Mojsije rece: Ne valja tako; jer bismo prineli na zrtvu Gospodu Bogu svom sto je necisto Misircima; a kad bismo prineli na zrtvu sto je necisto Misircima na oci njihove, ne bi li nas pobili kamenjem?
27. Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo zrtvu Gospodu Bogu svom, kao sto nam je kazao.
28. A Faraon rece: Pusticu vas da prinesete zrtvu Gospodu Bogu svom u pustinji; ali da ne idete dalje; pa se molite za me.
29. A Mojsije rece: Evo ja idem od tebe, i molicu se Gospodu da otidu bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog sutra; ali nemoj opet da prevaris, i da ne pustis narod da prinese zrtvu Gospodu.
30. I otide Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu.
31. I ucini Gospod po reci Mojsijevoj, te otidose bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog; ne osta ni jedna.
32. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti narod.
