1. A posle izadjose Mojsije i Aron pred Faraona, i rekose mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi praznuju praznik u pustinji.
2. Ali Faraon rece: Ko je Gospod da poslusam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti cu pustiti Izrailja.
3. A oni rekose: Bog jevrejski srete nas; molimo ti se da otidemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo zrtvu Gospodu Bogu svom, da ne posalje na nas pomor ili mac.
4. A car misirski rece im: Mojsije i Arone, zasto odvlacite narod od rada njegovog? Idite na svoj posao.
5. Jos rece Faraon: Eto, naroda je mnogo u zemlji; a vi jos hocete da ostavlja svoje poslove.
6. I u isti dan zapovedi Faraon nastojnicima nad narodom i upraviteljima njegovim, i rece:
7. Od sad nemojte davati narodu plevu za opeke kao do sada, neka idu sami i kupe sebi plevu.
8. A koliko su opeka do sad nacinjali toliko izgonite i od sad, niti sta smanjite; jer besposlice, i zato vicu govoreci: Da idemo da prinesemo zrtvu Bogu svom.
9. Valja navaliti poslove na te ljude, pa ce raditi i nece slusati lazljive reci.
10. I izasavsi nastojnici narodni i upravitelji rekose narodu govoreci: Tako veli Faraon: Ja vam necu davati plevu.
11. Idite sami i kupite sebi plevu gde nadjete, a od posla vam se nece popustiti nista.
12. I razidje se narod po svoj zemlji misirskoj da cupa strnjiku mesto pleve.
13. A nastojnici navaljivahu govoreci: Svrsujte poslove svoje koliko dolazi na dan, kao kad je bilo pleve.
14. I upravitelji sinova Izrailjevih, koje postavise nad njima nastojnici Faraonovi, dopadahu boja, i govorase im se: Zasto ni juce ni danas ne naciniste onoliko opeka koliko vam je odredjeno, kao pre?
15. I otidose upravitelji sinova Izrailjevih, i povikase k Faraonu govoreci: Zasto cinis tako slugama svojim?
16. Pleva se ne daje slugama tvojim, pa opet kazu nam: Gradite opeke. I evo biju sluge tvoje, a kriv je tvoj narod.
17. A on rece: Besposlicite, besposlicite, i zato govorite: Da idemo da prinesemo zrtvu Gospodu.
18. Nego idite, radite; pleva vam se nece davati, a opeke da dajete na broj.
19. I upravitelji sinova Izrailjevih videse da je zlo po njih sto im se kaza: Da ne bude opeka manje na dan.
20. I otisavsi od Faraona sretose Mojsija i Arona, koji izidjose pred njih.
21. Pa im rekose: Gospod neka vas vidi i sudi, sto nas omraziste Faraonu i slugama njegovim, i dadoste im mac u ruku da nas pobiju.
22. I Mojsije se vrati ka Gospodu i rece: Gospode, zasto si navukao to zlo na narod? Zasto si me poslao?
23. Jer otkako izidjoh pred Faraona i progovorih u tvoje ime, jos gore postupa s narodom ovim, a Ti ne izbavi narod svoj.
