1. Ovo su imena sinova Izrailjevih koji dodjose u Misir, dodjose s Jakovom, svaki sa svojom porodicom:
2. Ruvim, Simeun, Levije i Juda,
3. Isahar, Zavulon i Venijamin,
4. Dan i Neftalim, Gad i Asir.
5. A svega bese ih od bedara Jakovljevih sedamdeset dusa s Josifom, koji bese u Misiru.
6. A Josif umre i sva braca njegova i sav onaj narastaj.
7. I sinovi Izrailjevi narodise se i umnozise se, i napredovase i osilise veoma, da ih se zemlja napuni.
8. Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znase za Josifa;
9. I rece narodu svom: Gle, narod sinova Izrailjevih veci je i silniji od nas.
10. Nego hajde mudro da postupamo s njima, da se ne mnoze, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima nasim i ne udare na nas i ne odu iz zemlje.
11. I postavise nad njima nastojnike da ih muce teskim poslovima; i gradjase narod Izrailjev Faraonu gradove Pitom i Ramesu.
12. Ali sto ga vise mucahu to se vise mnozase i napredovase, da se grozahu od sinova Izrailjevih.
13. I zestoko nagonjahu Misirci sinove Izrailjeve na poslove,
14. I zagorcavahu im zivot teskim poslovima, blatom i opekama i svakim radom u polju, i svakim drugim poslom, na koji ih zestoko nagonjahu.
15. I jos zapovedi car misirski babicama jevrejskim, od kojih jednoj bese ime Sefora, a drugoj Fuva,
16. I rece: Kad babicite Jevrejke, i u porodjaju vidite da je musko, ubijte ga, a kad bude zensko, nek ostane zivo.
17. Ali se babice bojahu Boga, i ne cinjahu kako im rece car misirski, nego ostavljahu decu u zivotu.
18. A car misirski dozva babice, i rece im: Zasto to cinite, te ostavljate u zivotu musku decu?
19. A babice rekose Faraonu: Jevrejke nisu kao zene Misirke; jace su; dok im dodje babica, one vec rode.
20. I Bog ucini dobro babicama; i narod se umnozi i osili veoma;
21. I sto se babice bojahu Boga, nacini im kuce.
22. Tada zapovedi Faraon svemu narodu svom govoreci: Svakog sina koji se rodi bacite u vodu, a kceri sve ostavljajte u zivotu.
