1. I otisavsi Josif javi Faraonu i rece: Otac moj i braca moja s ovcama svojim i s govedima svojim i sa svim sto imaju dodjose iz zemlje hananske, i evo ih u zemlji gesemskoj.
2. I uzevsi nekolicinu brace svoje, pet ljudi, izvede ih pred Faraona.
3. A Faraon rece braci njegovoj: Kakvu radnju radite? A oni rekose Faraonu: Pastiri su sluge tvoje, i mi i nasi stari.
4. Jos rekose Faraonu: Dodjosmo da zivimo kao dosljaci u ovoj zemlji, jer nema pase za stoku tvojih sluga, jer je velika glad u zemlji hananskoj; a sada dopusti da zive u zemlji gesemskoj sluge tvoje.
5. A Faraon rece Josifu: Otac tvoj i braca tvoja dodjose k tebi;
6. U tvojoj je vlasti zemlja misirska; na najboljem mestu u ovoj zemlji naseli oca svog i bracu svoju, neka zive u zemlji gesemskoj; i ako koje znas izmedju njih da su vredni ljudi, postavi ih nad mojom stokom.
7. Posle dovede Josif i Jakova oca svog i izvede ga pred Faraona, i blagoslovi Jakov Faraona.
8. A Faraon rece Jakovu: Koliko ti ima godina?
9. Odgovori Jakov Faraonu: Meni ima sto i trideset godina, kako sam dosljak. Malo je dana zivota mog i zli su bili, niti stizu vek otaca mojih, koliko su oni ziveli.
10. I blagosloviv Jakov Faraona otide od Faraona.
11. A Josif naseli oca svog i bracu svoju, i dade im dobro u zemlji misirskoj na najboljem mestu te zemlje, u zemlji rameskoj, kao sto zapovedi Faraon.
12. I hranjase Josif hlebom oca svog i bracu svoju i sav dom oca svog do najmanjeg.
13. Ali nesta hleba u svoj zemlji, jer glad bese vrlo velika, i uzmuci se zemlja misirska i zemlja hananska od gladi.
14. I pokupi Josif sve novce sto se nalazahu po zemlji misirskoj i po zemlji hananskoj za zito, koje kupovahu, i slagase novce u kucu Faraonovu.
15. A kad nesta novca u zemlji misirskoj i u zemlji hananskoj, stadose svi Misirci dolaziti k Josifu govoreci: Daj nam hleba; zasto da mremo kod tebe, sto novaca nema?
16. A Josif im govorase: Dajte stoku svoju, pa cu vam dati hleba za stoku, kad je nestalo novca.
17. I dovodjahu stoku svoju k Josifu, i Josif im davase hleba za konje i za ovce i za goveda i za magarce. Tako ih prehrani onu godinu hlebom za svu stoku njihovu.
18. A kad prodje ona godina, stadose opet dolaziti k njemu druge godine govoreci: Ne mozemo tajiti od gospodara svog, ali je novaca nestalo, i stoka koju imasmo u naseg je gospodara; i nije ostalo nista da donesemo gospodaru svom osim telesa nasih i njiva nasih.
19. Zasto da mremo na tvoje oci? Evo i nas i nasih njiva; kupi nas i njive nase za hleb, da s njivama svojim budemo robovi Faraonu, i daj zita da ostanemo zivi i ne pomremo i da zemlja ne opusti.
20. Tako pokupova Josif Faraonu sve njive u Misiru, jer Misirci prodavahu svaki svoju njivu, kad glad uze jako maha medju njima. I zemlja posta Faraonova.
21. A narod preseli u gradove od jednog kraja Misira do drugog.
22. Samo ne kupi svestenicke njive; jer Faraon odredi deo svestenicima, i hranjahu se od svog dela, koji im dade Faraon, te ne prodase svojih njiva.
23. A Josif rece narodu: Evo kupih danas vas i njive vase Faraonu; evo vam seme, pa zasejte njive.
24. A sta bude roda, dacete peto Faraonu, a cetiri dela neka budu vama za seme po njivama i za hranu vama i onima koji su po kucama vasim i za hranu deci vasoj.
25. A oni rekose: Ti si nam zivot sacuvao; neka nadjemo milost pred gospodarem svojim da budemo robovi Faraonu.
26. I postavi Josif zakon do danasnjeg dana za njive misirske da se daje peto Faraonu; samo njive svestenicke ne postase Faraonove.
27. A deca Izrailjeva zivljahu u zemlji misirskoj u kraju gesemskom, i drzahu ga, i narodise se i namnozise se veoma.
28. I Jakov pozive u zemlji misirskoj sedamnaest godina; a svega bi Jakovu sto i cetrdeset i sedam godina.
29. A kad se priblizi vreme Izrailju da umre, dozva sina svog Josifa, i rece mu: Ako sam nasao milost pred tobom, metni ruku svoju pod stegno moje, i ucini mi milost i veru, nemoj me pogrepsti u Misiru;
30. Nego neka lezim kod otaca svojih; i ti me odnesi iz Misira i pogrebi me u grobu njihovom. A on rece: Ucinicu kako si kazao.
31. I rece mu Jakov: Zakuni mi se. I on mu se zakle. I pokloni se Izrailj preko uzglavlja od odra svog.
