1. Tada Josif ne moguci se uzdrzati pred ostalima koji stajahu oko njega, povika: Izadjite svi napolje. Tako ne osta niko kod njega kad se Josif pokaza braci svojoj.
2. Pa briznu plakati tako da cuse Misirci, cu i dom Faraonov.
3. I rece Josif braci svojoj: Ja sam Josif; je li mi otac jos u zivotu? Ali mu braca ne mogahu odgovoriti, jer se prepadose od njega.
4. A Josif rece braci svojoj: Pristupite blize k meni. I pristupise; a on rece ja sam Josif brat vas, kog prodadoste u Misir.
5. A sada nemojte zaliti niti se kajati sto me prodadoste ovamo, jer Bog mene posla pred vama radi zivota vaseg.
6. Jer je vec dve godine dana glad u zemlji, a bice jos pet godina, gde nece biti ni oranja ni zetve.
7. A Bog me posla pred vama, da vas sacuva na zemlji i da vam izbavi zivot izbavljenjem prevelikim.
8. I tako niste me vi opravili ovamo nego sam Bog, koji me postavi ocem Faraonu i gospodarem od svega doma njegovog i staresinom nad svom zemljom misirskom.
9. Vratite se brze k ocu mom i kazite mu: Ovako veli sin tvoj Josif: Bog me je postavio gospodarem svemu Misiru, hodi k meni, nemoj oklevati.
10. Sedeces u zemlji gesemskoj i bices blizu mene, ti i sinovi tvoji i sinovi sinova tvojih, i ovce tvoje i goveda tvoja i sta je god tvoje.
11. I ja cu te hraniti onde, jer ce jos pet godina biti glad, da ne pogines od gladi ti i dom tvoj i sta je god tvoje.
12. A eto vidite ocima svojim, i brat moj Venijamin svojim ocima, da vam ja iz usta govorim.
13. Kazite ocu mom svu slavu moju u Misiru i sta ste god videli; pohitajte i dovedite ovamo oca mog.
14. Tada pade oko vrata Venijaminu bratu svom i plaka. I Venijamin plaka o vratu njegovom.
15. I izljubi svu bracu svoju i isplaka se nad njima. Potom se braca njegova razgovarahu s njim.
16. I cu se glas u kuci Faraonovoj, i rekose: Dodjose braca Josifu. I milo bi Faraonu i slugama njegovim;
17. I rece Faraon Josifu: Kazi braci svojoj: Ovako ucinite: natovarite magarce svoje, pa idite i vratite se u zemlju hanansku,
18. Pa uzmite oca svog i celjad svoju, i dodjite k meni, i dacu vam najbolje sto ima u zemlji misirskoj, i jescete najbolje obilje ove zemlje.
19. A ti im zapovedi: Ovako ucinite: uzmite sa sobom iz zemlje misirske kola za decu svoju i za zene svoje, i povedite oca svog i dodjite ovamo;
20. A na pokucstvo svoje ne gledajte, jer sta ima najbolje u svoj zemlji misirskoj vase je.
21. I sinovi Izrailjevi ucinise tako; i Josif im dade kola po zapovesti Faraonovoj; dade im i brasnjenice na put.
22. I svakome dade po dve haljine, a Venijaminu dade trista srebrnika i petore haljine.
23. A ocu svom posla jos deset magaraca natovarenih najlepsih stvari sto ima u Misiru, i deset magarica natovarenih zita i hleba i jestiva ocu na put.
24. Tako opravi bracu svoju, i podjose; i rece im: Nemojte se koriti putem.
25. Tako se vratise iz Misira, i dodjose u zemlju hanansku k Jakovu ocu svom.
26. I javise mu i rekose: Jos je ziv Josif, i zapoveda nad svom zemljom misirskom. A u njemu srce prenemoze, jer im ne verovase.
27. Ali kad mu kazase sve reci Josifove, koje im je Josif rekao, i vide kola, koja posla Josif po oca, tada ozive duh Jakova oca njihovog;
28. I rece Izrailj: Dosta mi je kad je jos ziv sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nisam umro.
