1. I zapovedi Josif coveku sto upravljase kucom njegovom govoreci: Naspi ovim ljudima u vrece zita koliko mogu poneti, i svakome u vrecu metni ozgo novce njegove.
2. I casu moju, casu srebrnu, metni najmladjem u vrecu odozgo i novce za njegovo zito. I ucini kako mu Josif rece.
3. A ujutru kad svanu, otpustise ljude s magarcima njihovim.
4. A kad izadjose iz mesta i jos ne behu daleko, rece Josif coveku sto upravljase kucom njegovom: Ustani, idi brze za onim ljudima, i kad ih stignes reci im: Zasto vracate zlo za dobro?
5. Nije li to casa iz koje pije moj gospodar? I nece li po njoj zacelo poznati kakvi ste? Zlo ste radili sto ste to ucinili.
6. I on ih stize, i rece im tako.
7. A oni mu rekose: Zasto govoris, gospodaru, takve reci? Sacuvaj Boze da sluge tvoje ucine takvo sta!
8. Eno smo ti doneli natrag iz zemlje hananske novce koje nadjosmo ozgo u vrecama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuce gospodara tvog srebro ili zlato?
9. U kog se izmedju sluga tvojih nadje, onaj neka pogine, i svrh toga mi cemo biti robovi gospodaru mom.
10. A on rece: Neka bude kako rekoste; ali u koga se nadje, onaj da mi bude rob, a vi ostali necete biti krivi.
11. I brze poskidase svi na zemlju vrece svoje, i razresise svaki svoju vrecu.
12. A on stade traziti pocevsi od najstarijeg, i kad dodje na najmladjeg, nadje se casa u vreci Venijaminovoj.
13. Tada razdrese haljine svoje, i natovarivsi svaki svoj tovar na svog magarca vratise se u grad.
14. I dodje Juda s bracom svojom Josifu u kucu, dok on jos bese kod kuce, i padose pred njim na zemlju.
15. A Josif im rece: Sta ste to ucinili? Zar niste znali da covek kao sto sam ja moze zacelo doznati?
16. Tada rece Juda: Sta da ti kazemo, gospodaru? Sta da govorimo? Kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zlocinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se nasla casa.
17. A Josif rece: Boze sacuvaj! Necu ja to; u koga se nasla casa on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svom.
18. Ali Juda pristupiv k njemu rece: Cuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svom, i neka se gnev tvoj ne raspali na slugu tvog, jer si ti kao sam Faraon.
19. Gospodar moj zapita sluge svoje govoreci: Imate li oca ili brata?
20. A mi rekosmo gospodaru svom: Imamo starog oca i brata najmladjeg, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi.
21. A ti rece slugama svojim: Dovedite mi ga da vidim svojim ocima.
22. I rekosmo gospodaru svom: Nece moci dete ostaviti oca svog; da ostavi oca svog, odmah ce otac umreti.
23. A ti rece slugama svojim: Ako ne dodje brat vas najmladji, necete videti lice moje.
24. A kad se vratismo k sluzi tvom a ocu mom, kazasmo mu reci gospodara mog.
25. Posle rece nam otac: Idite opet, kupite nam hrane.
26. A mi rekosmo: Ne mozemo ici, osim ako bude brat nas najmladji s nama, onda cemo ici, jer ne mozemo videti lica onog coveka, ako ne bude s nama brat nas najmladji.
27. A sluga tvoj, otac moj, rece nam: Znate da mi je zena rodila dva sina.
28. I jedan od njih otide od mene, i rekoh: Zacelo ga je raskinula zverka; i do sada ga ne videh.
29. Ako i ovog odvedete od mene i zadesi ga kako zlo, svalicete me starog u grob s tugom.
30. Pa sada da otidem k sluzi tvom, ocu svom, a ovo dete da ne bude s nama, kako je dusa onog vezana za dusu ovog,
31. Umrece kad vidi da nema deteta, te ce sluge tvoje svaliti starog slugu tvog, a oca svog, s tugom u grob.
32. A tvoj se sluga podjemcio za dete ocu svom rekavsi: Ako ti ga ne dovedem natrag, da sam kriv ocu svom do veka.
33. Zato neka sluga tvoj ostane mesto deteta, da bude rob gospodaru mom, a dete neka ide s bracom svojom.
34. Jer kako bih se vratio k ocu svom bez deteta, da gledam jade koji bi mi oca zadesili?
