1. Ali glad bese vrlo velika u onoj zemlji.
2. Pa kad pojedose zito koje behu doneli iz Misira, rece im otac: Idite opet, i kupite nam malo hrane.
3. A Juda mu progovori i rece: Tvrdo nam se zarekao onaj covek govoreci: Necete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vas.
4. Ako ces pustiti s nama brata naseg, ici cemo i kupicemo ti hrane.
5. Ako li neces pustiti, necemo ici, jer nam je rekao onaj covek: Necete videti lice moje, ako ne bude s vama brat vas.
6. A Izrailj rece: Sto mi to zlo uciniste i kazaste coveku da imate jos jednog brata?
7. A oni rekose: Covek je potanko raspitivao za nas i za rod nas govoreci: Je li vam joste ziv otac? Imate li jos brace? A mi mu odgovorismo kako nas pitase. Jesmo li mogli kako znati da ce kazati: Dovedite brata svog?
8. I rece Juda Izrailju ocu svom: Pusti dete sa mnom, pa cemo se podignuti i otici, da ostanemo zivi i ne pomremo i mi i ti i nasa deca.
9. Ja ti se jamcim za nj, iz moje ga ruke isti; ako ti ga ne dovedem natrag i preda te ne stavim, da sam ti kriv do veka.
10. Da nismo toliko oklevali, do sada bismo se dva puta vratili.
11. Onda rece Izrailj otac njihov: Kad je tako, ucinite ovo: uzmite sta najlepse ima u ovoj zemlji u svoje vrece, i ponesite coveku onom dar: malo tamjana i malo meda, mirisavog korenja i smirne, urme i badema.
12. A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce sto behu ozgo u vrecama vasim i odnesite natrag, moze biti da je pogreska.
13. I uzmite brata svog, pa ustanite i idite opet k onom coveku.
14. A Bog Svemoguci da vam da da nadjete milost u onog coveka, da vam pusti brata vaseg drugog i Venijamina; ako li ostanem bez dece, nek ostanem bez dece.
15. Tada uzevsi dare i novaca dvojinom, uzevsi i Venijamina, podigose se i otidose u Misir, i izadjose pred Josifa.
16. A Josif kad vide s njima Venijamina, rece coveku koji upravljase kucom njegovom: Odvedi ove ljude u kucu, pa nakolji mesa i zgotovi, jer ce u podne sa mnom jesti ovi ljudi.
17. I ucini covek kako Josif rece, i uvede ljude u kucu Josifovu.
18. A oni se bojahu kad ih covek vodjase u kucu Josifovu, i rekose: Za novce koji pre behu metnuti u vrece nase vodi nas, dokle smisli kako ce nas okriviti, da nas zarobi i uzme nase magarce.
19. Pa pristupivsi k coveku koji upravljase kucom Josifovom, progovorise mu na vratima kucnim,
20. I rekose: Cuj, gospodaru; dosli smo bili i pre, i kupismo hrane;
21. Pa kad dodjosmo u jednu gostionicu i otvorismo vrece, a to novci svakog nas behu ozgo u vreci njegovoj, novci nasi na meru; i evo smo ih doneli natrag;
22. A druge smo novce doneli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novce nase u vrece.
23. A on im rece: Budite mirni, ne bojte se; Bog vas i Bog oca vaseg metnuo je blago u vrece vase; novci su vasi bili u mene. I izvede im Simeuna.
24. I uvede ih covek u kucu Josifovu, i donese im vode te oprase noge, i magarcima njihovim polozi.
25. I pripravise dar cekajuci dokle dodje Josif u podne, jer cuse da ce oni onde jesti.
26. I kad Josif dodje kuci, iznesose mu dar koji imahu kod sebe, i poklonise mu se do zemlje.
27. A on ih zapita kako su, i rece: Kako je otac vas stari, za koga mi govoriste? Je li joste ziv?
28. A oni rekose: Dobro je sluga tvoj, otac nas; jos je ziv. I poklonise mu se.
29. A on pogledavsi vide Venijamina brata svog, sina matere svoje, i rece: Je li vam to najmladji brat vas za kog mi govoriste? I rece: Bog da ti bude milostiv, sinko!
30. A Josifu gorase srce od ljubavi prema bratu svom, te brze potrazi gde ce plakati, i usavsi u jednu sobu plaka onde.
31. Posle umiv se izadje, i ustezuci se rece: Dajte jelo.
32. I donesose njemu najposle i Misircima koji obedovahu u njega, jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer je to necisto Misircima.
33. A sedjahu pred njim stariji po starestvu svom a mladji po mladosti svojoj. I zgledahu se od cuda.
34. I uzimajuci jela ispred sebe slase njima, i Venijaminu dopade pet puta vise nego drugima. I pise i napise se s njim.
