1. A posle dve godine dana usni Faraon, a on stoji na jednoj reci.
2. I gle, iz reke izadje sedam krava lepih i debelih, i stadose pasti po obali.
3. I gle, iza njih izadje iz reke sedam drugih krava, ruznih i mrsavih, i stadose pored onih krava na obali.
4. I ove krave ruzne i mrsave pojedose onih sedam krava lepih i debelih. U tom se probudi Faraon.
5. Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;
6. A iza njih isklija sedam klasova malih i sturih;
7. Pa ovi klasovi mali pojedose onih sedam velikih i jedrih. U tom se probudi Faraon i vide da je san.
8. I kad bi ujutru, on se zabrinu u duhu, i poslavsi sazva sve gatare misirske i sve mudrace, i pripovedi im sta je snio; ali niko ne moze kazati Faraonu sta znaci.
9. Tada progovori staresina nad peharnicima Faraonu i rece: Danas se opomenuh greha svog.
10. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu u kuci zapovednika strazarskog mene i staresinu nad hlebarima,
11. Usnismo jednu noc ja i on, svaki za sebe po znacenju sna svog usnismo.
12. A onde bese s nama momce Jevrejce, sluga zapovednika strazarskog, i mi mu pripovedismo sne, a on nam kaza sta ciji san znaci.
13. I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u sluzbu, a onog obesi.
14. Tada Faraon posla po Josifa, i brze ga izvedose iz tamnice, a on se obrija i preobuce se, te izadje pred Faraona.
15. A Faraon rece Josifu: Usnih san, pa mi niko ne ume da kaze sta znaci; a za tebe cujem da umes kazivati sne.
16. A Josif odgovori Faraonu i rece: To nije u mojoj vlasti, Bog ce javiti dobro Faraonu.
17. I rece Faraon Josifu: Usnih, a ja stojim kraj reke na obali.
18. I gle, iz reke izadje sedam krava debelih i lepih, te stadose pasti po obali.
19. I gle, iza njih izadje sedam drugih krava rdjavih, i vrlo ruznih i mrsavih, kakvih nisam video u celoj zemlji misirskoj.
20. I ove krave mrsave i ruzne pojedose onih sedam debelih,
21. I kad im bise u trbuhu, ne poznavase se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ruzne kao pre. U tom se probudih.
22. Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;
23. A iza njih isklija sedam malih, tankih i sturih.
24. I ovi tanki klasovi prozdrese onih sedam lepih. I ovo pripovedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati sta znaci.
25. A Josif rece Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu sta je naumio.
26. Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka.
27. A sedam krava mrsavih i ruznih, sto izadjose iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i sturih bice sedam godina gladnih.
28. To je sto rekoh Faraonu: Bog kaze Faraonu sta je naumio.
29. Evo doci ce sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji misirskoj.
30. A iza njih nastace sedam gladnih godina, gde ce se zaboraviti sve obilje u zemlji misirskoj, jer ce glad satrti zemlju,
31. Te se nece znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer ce biti vrlo velika.
32. A sto je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato sto je zacelo Bog tako naumio, i na skoro ce to uciniti Bog.
33. Nego sada neka potrazi Faraon coveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom misirskom.
34. I neka gleda Faraon da postavi staresine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji misirskoj za sedam rodnih godina;
35. Neka skupljaju od svakog zita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog zita u sve gradove, i neka cuvaju,
36. Da se nadje hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi.
37. I ovo se ucini dobro Faraonu i svim slugama njegovim.
38. I rece Faraon slugama svojim: Mozemo li naci coveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Bozji?
39. Pa rece Faraon Josifu: Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao sto si ti.
40. Ti ces biti nad domom mojim, i sav ce ti narod moj usta ljubiti; samo cu ovim prestolom biti veci od tebe.
41. I jos rece Faraon Josifu: Evo, postavljam te nad svom zemljom misirskom.
42. I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josifu na ruku, i obuce ga u haljine od tankog platna, i obesi mu zlatnu verizicu o vratu,
43. I posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim vicu: Klanjajte se! I da ga je postavio nad svom zemljom misirskom.
44. I jos rece Faraon Josifu: Ja sam Faraon, ali bez tebe nece niko maci ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji misirskoj.
45. I dade Faraon Josifu ime Psontomfanih, i ozeni ga Asenetom kcerju Potifere svestenika onskog. I podje Josif po zemlji misirskoj.
46. A bese Josifu trideset godina kad izadje pred Faraona cara misirskog. I otisavsi od Faraona obidje svu zemlju misirsku.
47. I za sedam rodnih godina rodi zemlja svasta izobila.
48. I stade Josif kupiti za tih sedam godina svakog zita sto bese po zemlji misirskoj, i snositi zito u gradove; u svaki grad snosase zito s njiva koje behu oko njega.
49. Tako nakupi Josif zita vrlo mnogo koliko je peska morskog, tako da ga presta meriti, jer mu ne bese broja.
50. I dokle jos ne nasta gladna godina, rodise se Josifu dva sina, koje mu rodi Aseneta kci Potifere svestenika onskog.
51. I prvencu nadede Josif ime Manasija, govoreci: Jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju i sav dom oca svog.
52. A drugom nadede ime Jefrem, govoreci: Jer mi Bog dade da rastem u zemlji nevolje svoje.
53. Ali prodje sedam godina rodnih u zemlji misirskoj;
54. I nasta sedam godina gladnih, kao sto je Josif napred kazao. I bese glad po svim zemljama, a po svoj zemlji misirskoj bese hleba.
55. Ali najposle nasta glad i po svoj zemlji misirskoj, i narod povika k Faraonu za hleb; a Faraon rece svima Misircima: Idite k Josifu, pa sta vam on kaze ono cinite.
56. I kad glad bese po svoj zemlji, otvori Josif sve zitnice, i prodavase Misircima. I glad posta vrlo velika u zemlji misirskoj.
57. I iz svih zemalja dolazahu u Misir k Josifu da kupuju; jer posta glad u svakoj zemlji.
